Mladen Šarčević: Odeljenja za talente i za društvene nauke

Na spisku prioriteta Ministarstva prosvete su i pripreme za uvođenje informatike kao obrazovnog predmeta u mlađim razredima osnovne škole, uvođenje predškolskog programa „Godine uzleta“, dalja gradnja objekata, digitalizacija. Iz budžeta će biti izdvojeno 900 miliona dinara za obnavljanje opreme u školama, a taj novac će biti iskorišćen i da se poveća broj računara u školama.

* S kakvim konkretnim promena u mreži škola započinje nova školska godina, i da li imate podatke o broju ugašenih ili spojenih škola? Da li je taj posao završen, s obzirom da neke lokalne samouprave nisu poštovala zadate rokove?

– Tačno je da jedan manji broj škola nije ispoštovao rokove ni dan-danas, ali to ne znači da ćemo mi koristiti represiju. Lično mislim da nisu shvatili šta je bila namera. Istovremeno sa mrežom smo hteli da proverimo i kapacitete, da vidimo kako stojimo sa đacima, nastavnicima, objektima. To nije rađeno odavno. Nije to puko prebrajanje već su nam podaci potrebni za pilot-program jednosmenskog rada. Taj projekat je trebalo da počne mnogo ranije, jer je zamišljen još u staroj strategiji obrazovanja koja će isteći sledeće godine. Da bi se taj element strategije uradio trebalo je da se uradi mreža. Mi smo sve to uradili i mnogo brže, i sa mnogo većim brojem škola. Neke opštine i neke lokalne samouprave, čak i čitavi gradovi, to su shvatili vrlo pametno i kreativno. Ovih dana sam imao dosta sastanaka. Bio sam nedavno Užicu, Kniću i drugim gradovima na jugu Srbije i nekim drugim delovima Vojvodine gde su ljudi tačno shvatili šta je poenta i iskoristili koncept jednosmenskog rada i počeli da višak objekata pretvaraju u druge namene. Na primer, jedan broj će biti iskorišćen za đački turizam, drugi za preduzetništvo, treći je za neke vidove sportskih objekata, planinarskih domova i slično. Konkretne podatke koliko lokalnih samouprava nije završilo mrežu imaćemo vrlo brzo, ali mislim da ih nema mnogo. Nismo hteli da finansiranje uslovljavamo mrežom. Čim krene školska godina, počećemo da pozivamo ljude iz tih sredina i da ih upućujemo na one lokalne samouprave koje su celu priču shvatile na pravi način i koje su videle kakav je benefit za decu ako su ceo dan zbrinuta, na mestu gde imaju ishranu, sport, učenje… Naša taktika je da ne vodimo rat sa lokalnim samoupravama.

* Da li će biti promena na narednom završnom ispitu? Pretpostavljamo da neće biti vremena da se u junu 2020. pređe na elektronsku izradu testova.

– Nelogično je da u jednoj tranzitnoj godini, koliko je ostalo do primene državne mature, radimo velike promene. I deca koja su ušla u ovu priču po jednom sistemu, po njemu moraju i da završe. To je bio princip i za uvođenje mature. Imamo priliku da nađemo dobru i bezbednu štampariju. Pregovaraćemo sa Vladom Srbije da to bude Kovnica novca i da stepen bezbednosti bude podignut na najviši nivo, kao što je i pisalo u javnoj nabavci. Nigde nije omanulo Ministarstvo prosvete, ali štamparija je, kako se pokazalo više puta, slaba karika.

* Kada se 2017. desio svojevrsni debakl na prijemnom ispitu za IT odeljenja, jer je taj ispit položio mali broj đaka, izjavili ste da se neće ići nauštrb kvaliteta. Utisak je da se od toga odustalo, imajući u vidu da su nakon toga zadaci na prijemnom bili mnogo lakši.

– Nisu zadaci bili mnogo lakši. To radi struka i ja u to ne ulazim. U prvoj godini kada smo hteli da vidimo trijažu imali smo jako teške zadatke i jako mali broj gimnazija je prošao. Bukvalno, to je bilo štelovanje zadataka, jer mnogi nisu prošli prijemni, a sva ta deca su potencijalno nadarena za matematiku i informatiku. Možda je polovina otpala. Znači to je još bolji indikator nego da neko paušalno procenjuje težinu zadataka. Prilikom izrade testa, recimo, klasične mature morate imati odnos da 25 odsto zadataka budu teški, 25 odsto laki i 50 odsto srednjih. Mi smo u prvoj fazi dali 50 odsto najtežih i 50 odsto srednjih. Znači da smo u prvom cugu dali jako tešku konstrukciju da bismo naterali škole da razmišljaju da bez dobre pripreme učenika u toku sedmog i osmog razreda ne mogu ni da apliciraju za IT odeljenja. Da smo hteli populizam bili bi upisani svi koji su se prijavili. Postoje svetski standardi koji govori koliki je ukupan broj dece koja se mogu smatrati nadarenim, u odnosu na ukupnu populaciju učenika srednjih škola. Mi tu nismo došli ni do četiri odsto, a maksimum je pet odsto. Uveli smo ove godine odeljenja za talentovane za prirodne nauke. Iz rebalansa budžeta smo gimnazijama „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, Petoj beogradskoj gimnaziji i „Svetozar Marković“ u Nišu dali grantove od 10 miliona dinara da opreme kabinete da bi mogli da rade bolje. Imamo u planu da iduće godine uradimo programe za nadarene za društvene nauke. Sad se ovde nameće niz pitanja. Opada interesovanje za strane jezike, jer se jezici danas uče na potpuno drugačiji, liberalniji način, nego što je bilo uvođenjem škole za talentovane učenike za tako nešto.

* Kako komentarišete činjenice da je ove godine 20-30 odsto IT odeljenja ostalo neupisano i da u jednom broju škola nisu popunjene planirane kvote? Da li je bila dobra odluka da se ponudi toliki broj odeljenja?

– To je u ovom trenutku velika potreba. Kada bi u ovom trenutku mogli da imamo deset puta više zainteresovanih studenata za profesore matematike i informatike, sve bismo ih upisali, svima dali da budu na budžetu i najverovatnije i stipendije. To ćemo raditi. Za ono što je atraktivno, a deficitarno, svakako postoje afirmativne mere. Imamo izuzetno mnogo „ajtijevaca“ na FON-u, ETF-u, Matematičkom fakultetu, a sada se ti đaci upisuju i na ekonomiju, geografiju, mašinstvo… Taj profil nam je jako, jako bitan.

* Više puta ste govorili o nedostatku profesora informatike čak i u osnovnoj školi. U gimnazijama koje imaju IT odeljenja su takođe svesni tog problema. Kako ga rešiti, s obzirom na veliki broj tih odeljenja, ali i najavu da će informatika biti obavezan predmet od prvog razreda osnovne škole?

– Rešava se paralelno. Ako bismo sačekali da sve dizajniramo, pa da sve uradimo odjednom, morali bismo mnogo da čekamo. Postojaće afirmativne mere za buduće nastavnike tih profila, postoje obuke. Imate mnoge inženjere koji su počeli da rade u školama, nisu imali pedagoške predmete, a imaju kompetencije i za matematiku, i za informatiku. Postoje dodatni programi na visokom obrazovanju koje radimo sa univerzitetima, da se inicijalno obrazovanje nastavnika podigne na mnogo veći nivo. Ako smo već mogli da uvedemo obaveznu informatiku od petog do osmog razreda, može i od prvog do četvrtog. Te programe bi mogli da drže učitelji. Postoji hiperprodukcija učitelja. Imaćemo master program kojim će oni postati kompetenti da predaju taj predmet.

* Najavili ste otvaranje specijalizovanih odeljenja za istoriju i geografiju. Da li će ona biti ponuđena u narednom upisu u srednje škole?

– Hoće. I ovoga puta ćemo raditi u saradnji sa univerzitetima, Nacionalnim prosvetnim savetom, Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Već su počeli da se sastaju timovi na tu temu. Moramo da vidimo koje gimnazije imaju najkvalitetnije kadrove za ove predmete. To će biti prednost prilikom odlučivanja u koje škole će biti uvedena specijalizovana odeljenja.

Platni razredi

* Da li je realno da sistem platnih razreda startuje od 1. januara 2020. godine?

– Ne bih da licitiram i odgovaram na pitanje za koje nisam nadležan. Da ja ulazim u skupštinu, da sam ja pravio dogovore i da vodim celu priču, znao bih odgovor. Mi radimo elektronski sistem u prosveti, u okviru koga postoji elektronski način obračuna plata. Jedinstveni Informacioni sistem u prosveti ima i kategoriju vezanu za isplatu plata po tom modelu. Poznato vam je da sam dobrih pola godine ubeđivao sindikat da to treba da radimo. Mislim da smo napravili dobru poziciju za samu struku. Ostalo je da odgovore na pitanja daju nadležniji od mene, a to su Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Vlada Srbije i ostali.

Preporuka zaštitnika

* Da li je moguće ispuniti preporuku zaštitnika građana da se već za narednu malu maturu obezbedi da se testovi štampaju u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja?

– Ne, i to sam rekao i zaštitniku. Zavod ima malu štampariju i ceo posao bi morao da radi pet ili šest meseci. Ne znam ni kakav bi bio stepen bezbednosti čuvanja testova. Od drugih predloga, jedino smo se dogovorili da je realno napraviti pravilnik koji će govoriti o nekim vanrednim situacijama do kojih bi prilikom polaganja ispita moglo da dođe. Kao što je ove godine bilo pomeranje testa iz matematike za jedan dan, ali mi smo u nekom planu to imali u vidu.