Foto: S.K.(Ne)poverenje mladih u medije jednako je (ne)poverenju koje imaju u predsednika države, Vladu i Skupštinu, istakao je Stefan Janjić iz Krovne organizacije mladih Srbije.
On je, na panelu „Kako srpski mediji izveštavaju o mladima?“ u okviru foruma „Hrabri novi mediji“ koji su organizovali Asocijacija medija, DW Akademija i Misija OEBS u Srbiji, izneo podatke istraživanja o odnosu mladih i medija u Srbiji.
Na skali od jedan do pet prosečna ocena kojom su mladi ocenili poverenje u medije iznosi 1.7, što je u nivou poverenja koji mladi imaju prema predsedniku, Vladi i Skupštini.
„Televizije za koje mladi kažu da ih najviše gledaju su RTS, Prva, O2 i na četvrtom mestu N1“, istikao je Janjić i kao najčitanije dnevne listove među mladima naveo Blic, potom Danas, Kurir i Večernje novosti.
Najviše zastupljene teme kada je reč o mladima jestu vrednosti mladih (29,9 odsto), mladi i obrazovanje (24,1 odsto), bezbednost mladih (23 odsto) i potom mladi i tržište rada (13,9 odsto).
Mediji koji su imali najviše objava o mladima u periodu od 10. do 23. avgusta, koliko je istraživanje trajalo, jesu Blic sa 32 objave, Novosti sa 23, RTS sa 16, VICE sa 14, Informer i N1 po 12 i Danas i Pink po 10, a udeo mladih kao subjekata porastao je u odnosu na prošlu godinu za 16 odsto.
Udeo informativnih žanrova u odnosu na prošlu godinu porastao je za 14 odsto, nauštrb analitičkih.
„Primećen je porast broja objava o mladima, kao i više lokalnih tema, ali to ipak treba uzimati sa rezervom jer se period istraživanja poklopio sa Paradom ponosa, kada je bilo dosta objava o mladim pripadnicima LGBT populacije“, rekao je Janjić.
Postoji još jedan kriterijum u razlikovanju objava, a to su one u kojima se govori o pitanjima od opšteg interesa, kojih je najviše bilo na Peščaniku i u Informeru, dok su teme važne za određenu lokalnu sredinu najzastupljenije bile na televiziji N1.
„Još jedna novost u odnosu na prošlu godinu jeste porast izveštavanja o mladima sa Kosova i Metohije, kao što je VICE uradio zanimljivu reportažu o noćnom životu u Kosovskoj Mitrovici“, kazao je Janjić.
Mladi iz lokalnih sredina generalno mogu postati tema u medijima ili kao subjekti vesti iz crne hronike, bilo kao počinioci zločina ili žrtve, ili kao učesnici u aktivnostima koje inicira vlast (posete školama, postavljanje kamena temeljca ili kada je tema odliv mozgova).
Razliku u zastupljenosti mladih sa periferije i iz Beograda jasno pokazuju brojke – maksimalan broj objava u medijima za svaku lokalnu sredinu iznosi 4, dok za mlade iz Beograda iznosi 50.
„Da smo radili istraživanje u nekom drugom periodu, možda bi se neznatno promenile sredine koje su najčešće pominjane, ali bi šablon ostao isti – daleko najzastupljenije su vesti o mladima iz glavnog grada“, naveo je on.
Dobar trend predstavlja to što su, kao subjekti koji najviše govore o mladima i njihovim interesima upravo – mladi (38,9 odsto slučajeva), dok su na drugom mestu ministri (12,2 odsto) i obrazovne institucije (11,8 odsto).
Primećeni su i drastični primeri kršenja profesionalnog i etičkog kodeksa, među kojima je najčešće indirektno otkrivanje identiteta maloletnika kroz objavjlivanje podataka o mestu stanovanja, fotografije na kojima se vidi njihova kuća itd.
„U tom slučaju zamagljene oči ne znače ništa jer je žrtve lako identifikovati“, kazao je Janjić.
Kao televizija koja često krši novinarske standarde izdvojila se televizija Pink, a osim „klasičnih“ primera kršenja prava na privatnost, važno je pomenuti i nameštene ankete emisije „Kontravizija“ u kojoj se mladi predstavljaju kao glupi i neobrazovani, istakao je Janjić.
Najčešći kontekst u kojem su pominjani mladi jeste pozitivan, potom negativan, a najređe istovremeno pozitivan i negativan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
