Foto: Janson Morison_FI_

O tragičnoj sudbini Rame i Nermina saznao je ceo svet preko snimka zarobljenih Srebreničana na kome se vidi i čuje kako Rama doziva sina da se preda Srbima.

– Mlađi sin Edin poginuo je od granate 6. jula kada je išao po hranu kod rodice, rekla je danas Saliha Osmanović, koja je u ratu ostala i bez majke, brata, bratanca… Kako je ispričala, 8. maja 1992. je sa mužem i sinovima izašla iz kuće, dodajući da je Srebrenica pala 11. jula. Prema njenim rečima, lično je u Potočarima videla nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, koji im je tada rekao: „Možete opstati, a možete i nestati“.

Kada je Saliha Osmanović rekla da je bio pakao, da se desio genocid, predsednica sudskog veća Mirjana Ilić ju je prekinula i rekla:“ Genocid je nešto drugo, a osvajanje grada nešto drugo“. Pitanja Salihi su postavljali i optuženi Aleksa Golijanin i jedan od branioca optuženih Krsto Bobot, a nakon pauze pušten je deo snimka na kome se vidi i čuje kako Rama Osmanović doziva svoga sina. Publika u sudnici nije videla snimak, jer oba video-bima su, kako nam je rečnom, pokvarena.

Juče je svedočio i Ljubodrag Gajić, bivši pripadnik Vojske Republike Srpske, koji je, između ostalog, rekao da je od svojih kolega čuo priče da je streljano oko 1.000 ljudi, da mu je rečeno da su „dole Neđo i njegovi“, misleći na optuženog Nedeljka Milidragovića i njegov vod.

Za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u mestu Kravice kraj Srebrenice u julu 1995. optuženi su bivši pripadnici Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske – Nedeljko Milidragović, Aleksa Golijanin, Milivoje Batinica, Dragomir Parović, Aleksandar Dačević, Boro Miletić, Jovan Petrović i Vidoslav Vasić. Kako se navodi u optužnici, oni su zajedno s nepoznatim pripadnicima Specijalne brigade Republike Srpske, u halama zemljoradničke zadruge i oko njih, u mestu Kravica u julu 1995. učestvovali u ubistvu 1.303 bošnjačka civila tokom genocida u Srebrenici.

Tahirović: Sutkinja ne poštuje međunarodno pravo

Murat Tahirović, predsednik Udruženja žrtava i svedoka genocida, kaže za Danas da je tokom svedočenja Salihe Osmanović Tužilaštvo za ratne zločine pokazalo nesposobnost da pripomogne svedokinji, koja je neobrazovana žena i nije se dobro snašla pred sudom. „Takođe, sutkinja je imala strašnu izjavu, a to je da je „genocid jedno, a osvajanje grada drugo“, što znači da sutkinja negira sudski utvrđene činjenice da je izvršen genocid, dakle ne poštuje međunarodne norme i pravo“, navodi Tahirović.