Na Svetski dan planina stručnjaci ukazuju na značaj biodiverziteta 1Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Svetski dan planina obeležava se svake godine 11. decembra, a ovogodišnja tema je bogatstvo biodiverziteta planina i pretnje kojima je ova prirodna vrednost izložena.

Kako ističu stručnjaci, raznovrstan planinski reljef, nadmorska visina, specifična geološka građa i klimatski uslovi uticali su na stvaranje različitih tipova planinskih staništa i visok stepen diverziteta ekosistema, vrsta i genetičkih resursa.

Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u planinskim oblastima živi 15 odsto ukupne svetske populacije ljudi, a tu se nalazi oko 50 odsto ukupnog svetskog biodiverziteta. Sa planina se pijaćom vodom snabdeva više od polovine čovečanstva, dok se planinsko zemljište koristi za poljoprivrednu proizvodnju, a planinski pašnjaci za razvoj stočarstva.

„Na planinama se eksploatišu šumski resursi, mineralne sirovine, razvija se masovni turizam. Upravo prekomerno korišćenje prirodnih resursa predstavlja glavnu pretnju od gubitka biodiverziteta, degradacije zemljišta, opadanja količine i kvaliteta pijaće vode, itd. Ako se tome dodaju klimatske promene nastale usled globalnog otopljavanja, posledice po živi svet planina mogu biti katastrofalne“, ukazuju danas iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Ovo se, kako dodaju, posebno odnosi na stanovništvo planinskih oblasti, koje se godinama suočava sa siromaštvom i teškim uslovima života. Degradacija ekosistema, gubitak sredstava za život i migracije doveli bi do trajnog iseljavanja iz planinskih područja, navode u saopštenju.

„Najveći deo teritorije Srbije zauzimaju planine različite starosti, načina postanka, nadmorske visine, reljefa, geološke građe. Upravo bogatstvo geodiverziteta planina bilo je preduslov raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu sa pojavom velikog broja endemičnih vrsta, zbog čega je veliki broj proglašen za zaštićena prirodna dobra. Preko 90 odsto teritorija pet nacionalnih parkova u Srbiji (Tara, Fruška gora, Šar planina, Kopaonik, Đerdap) su planinske oblasti sa izuzetnim bogatstvom biodiverziteta“, ukazao je povodom današnjeg obeležavanja direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije Aleksandar Dragišić.

Planine u Srbiji čuvaju veliki broj retkih i jedinstvenih divljih vrsta Evrope. U njima su svoje stanište i utočište našle i vrste koje se mogu naći samo na malim prostorima naših planina i nigde više u svetu. Ove vrste su Pančićeva omorika (Picea omorika) poznata pod imenom „kraljica endemita“ kao vrsta koje je opstala još iz ledenog doba i Pančićev skakavac (Pyrgomorphella serbica) u Nacionalnom parku „Tara“, zatim kopaonička čuvarkuća (Sempervivum kopaonikensis), kopanička ljubičica (Viola kopaonikensis) i Pančićeva režuha (Cardamine pancicii), srpski lan (Linum tauricum ssp. serbicum) i srpski pupavac (Silene parnassiaca ssp. serbica) u Nacionalnom parku „Kopaonik“. Na prostoru Nacionalnog parka „Šar planina“ registrovane su 332 endemične vrste, među kojima se nalazi 20 lokalnih endemita, prisutnih samo na šarskim prostorima. To su, na primer, hajdučica kralja Aleksandra (Achillea alexandri regis), šarplaninski karanfilić (Dianthus scardicus), šarplaniski šafran (Crocus scardicus), šarska divizma (Verbascum scardicolum), šarska ptičja trava (Cerastium neoscardicum), šarski runjevica (Hieracium scardicum). Ovakva bogatstva vrsta, kojima su jedina staništa u svetu naše planine, svrstava Srbiju u jedan od šest evropskih centara biodiverziteta. Pored nacionalnih parkova, jedinstvene divlje vrste čuvaju i druge naše planine od kojih mnoge uživaju status zaštite, kao što su Golija, Stara planina, Suva planina, Goč, Radan, Zlatibor i mnoge druge.

Zbog svoje očuvanosti, izvornosti i prirodnih odlika planine Srbije naseljavaju i životinjske vrste od kojih mnoge imaju status zaštićene vrste, kao što su ptice suri orao, orao krstaš, sova ušara, šumska sova, orao zmijar, orao beloprepan, veliki tetreb, crna roda i mnoge druge. Među sisarima, po retkosti se izdvajaju divlja mačka, ris, vuk, medved, kuna belica, kuna zlatica i vidra, brojne vrste slepih miševa, a takođe su tu i značajni predstavnici iz reda vodozemaca i gmizavaca, a kao retki se izdvajaju grčka žaba, mrmoljci, daždevnjaci. Planinske reke značajna su staništa ribama i rakovima koji traže nezagađene čiste vode.

„Najveća prirodna dobra u sistemu zaštićenih područja u Srbiji su planinske oblasti Park prirode Zlatibor, Specijalni rezervat prirode Suva planina, Park prirode Stara planina, Predeo izuzetnih odlika Avala, Predeo izuzetnih odlika Vršačke planine, i mnoge druge. Pored već zaštićenih imamo još planinskih oblasti za koje Zavod sprovodi istraživanja u cilju izrade studije zaštite, što će značajno povećati ukupan procenat teritorije Srbije u statusu prirodnog dobra, koji trenutno iznosi blizu 8 odsto“, ističe direktor Zavoda za zaštitu prirode Aleksandar Dragišić.

Važnost zaštite planina

Svetski dan planina obeležava se od 2003. godine, kada je zvanično proglašen od strane Ujedinjenih nacija u cilju podizanja svesti o važnosti zaštite planina. Koreni proglašenja ovog dana sežu do Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju (UNICED), održane 1992. godine, kada je u okviru Akcionog plana Agenda 21. usvojeno Poglavlje 13. koje se odnosi na održivo upravljanje osetljivim planinskim ekosistemima.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.