Foto: Pixabay / Bru-nO

Nedavno su neki od medija objavili i tekstove u kojima je u prvi plan istaknuta cena preparata koji se koriste kod prehlada ili virusnih infekcija a da pri tom ne skraćuju period toka bolesti. Pozivaju se na to da će simptomi trajati desetak dana, isto koliko i pre 20 do 30 godina, kada ta sredstva nismo koristili, već smo se lečili po „bakinim procedurama“, čajevima, svežim voćem i mirovanjem. S druge strane, stručnjaci ukazuju da način savremenog života nije isti kao i pre dve ili tri decenije, da smo često primorani i da „na nogama“ preguramo teškoće i da je u takvim situacijama neophodna pomoć medikamenata koji će ublažiti simptome i olakšati tegobe.

Farmaceuti su spremni da daju i preporuke pacijentima o tome koje preparate mogu, prema svom zdravstvenom stanju, da koriste kao prevenciju ili za olakšavanje tegoba, a na toj ulozi partnera u zdravstvenom sistemu posebno insistiraju u apotekama gde su lekari ili farmaceuti vlasnici. Oni ne spore da postoje i nesavesni apotekari, koji će savet „kreirati“ prema sopstvenoj zaradi. I sami se bore protiv toga ali ističu i da je reč o retkim primerima, manje od jednog procenta od ukupnog broja privatnih apoteka i potiču uglavnom iz struktura vlasnika nemedicinske struke.

Prema rečima farmaceutkinje Mirjane Marković, predsednice Udruženja privatnih apoteka SPAS, značajan broj proizvoda za prevenciju bolesti i olakšavanje tegoba, na tržištu poznatih kao OTC- lekovi i dijetetski suplementi koji se izdaju se bez lekarskog recepta, prošli su stroge i opsežne procedure registracije i kontrole zvaničnih institucija. Pri tom, OTC lekovi širokog su terapijskog spektra i minimalnih neželjenih efekata, a u procesu registracije prolaze identične procedure Agencije za lekove kao i lekovi koji se izdaju na recept. Dijetetski suplementi su, ističe Marković, preparati koji dopunjuju normalnu ishranu i predstavljaju koncentrovane izvore vitamina, minerala i drugih supstanci sa hranljivim i fiziološkim efektom, a neretko po sastavu mogu biti i biljne droge. Pre stavljanja u promet, takođe prolaze zakonski definisane procedure i kontrole, a na tržište dolaze tek ukoliko su upisani u bazu podataka Ministarstva zdravlja.

– Zbog toga se nalaze u slobodnom režimu prodaje, a uzimaju se po savetu lekara, farmaceuta ili na osnovu lične procene. Ova pojava naziva se samomedikacja i već decenijama unazad predstavlja nezaobilazni deo zdravstvene nege u svim razvijenim zemljama sveta. Pri tome se uzima u obzir da pacijent kod blažih narušavanja zdravstvenog stanja poput prehlade, kijavice, kašlja, lakših bolova prolaznog karaktera ili prolećne alergije, ne mora da obrati lekaru, već adekvatan savet može da potraži u apoteci – kaže Marković i dodaje da uloga farmaceuta, koji su zdravstveni profesionalci, jeste da u razgovoru sa pacijentom preporuče odgovarajući proizvod koji će ublažiti njegove zdravstvene tegobe i ubrzati proces oporavka.

Naša sagovornica podseća da je u periodima sezonskih prelaza posebno aktuelna kategorija proizvoda poput sirupa protiv kašlja, pastila za grlo, lekova protiv bolova koji se primenjuju kod gripa i prehlade kako bi se ublažili često neprijatni simptomi ovih stanja.

– To je simptomatska terapija, ona kojom ublažavamo simptome bolesti ili vraćamo radnu sposobnost nakon preležane respiratorne infekcije. Zbog toga je upotreba dijetetskih i OTC proizvoda često najbrži put vraćanja dobroj formi. Umesto da se prepušta razni „bapskim“ receptima, moderan čovek se najpre prepoznaje po odgovornosti za sopstveno zdravlje, što uključuje adekvatnu ishranu, bavljenje sportom, borbu protiv stresa, ali i upotrebu odgovarajućih farmaceutskih proizvoda kada je to potrebno. Savetodavna uloga farmaceuta u apoteci čini ovaj izbor još sigurnijim – ističe Marković ali i upozorava da u apoteci gde kupujete moraju da postoje sve overene garancije kvaliteta dostavljene od proizvođača, kao i podatke ovlašćene laboratorije u kojima se utvrđuje da li se proizvođačka specifikacija podudara sa obavljenom analizom.

Šta garantuje da je proizvod ispravan?

Svaki dijetetski suplement pre registracije mora da prođe rigorozne kontrole Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, zatim i ovlašćene laboratorije koja će utvrditi zdravstvenu ispravnost proizvoda kao i tačan sastav, nakon čega se proizvod se šalje u Ministarstvo zdravlja. Tu se proverava da li proizvod u sebi sadrži GMO dodatke, sirovine dobijene od mleka ili mesa „ludih krava“, da li se nalazi u slobodnoj prodaji u zemljama EU i da li je proizveden po dobroj proizvođačkoj i higijenskoj praksi. Tek potom se proizvod registruje kako bi se mogao naći u slobodnoj prodaji.