Foto: EPA-EFE/FAZRY ISMAIL

Utvrđeno je da su činjenice manje važne od emocionalne želje da se podstakne nacionalni identitet. Analize socijalnih medija ukazuju da su desno orijentisane mreže mnogo više organizovanije od onih leve političke orijentacije što „gura napred“ lažne vesti nacionalističkog sadržaja.

Lažne vesti uzrokuju nasilje

Učesnici istraživanja u Indiji, Keniji i Nigeriji o načinu na koji se obični građani uključuju u širenju lažnih vesti omogućili su BBC širok uvid u njihove telefone tokom perioda od sedam dana što je pomoglo istraživačima da otkriju vrstu sadržaja koji dele na društvenim mrežama, sa kime i koliko često.

U sve tri zemlje nepoverenje u glavne izvore vesti uticalo je na ljude da šire dezinformacije iz alternativnih izvora, bez pokušaja da ih proveravaju uz uverenje da tako pomažu širenju prave priče. Ljudi su, takođe, bili preterano samouvereni u svoju sposobnost da prepoznaju lažne vesti.

Učesnici BBC-ijevog istraživanja nisu se mnogo trudili da se raspitaju o izvoru lažnih novinskih vesti već su se umesto toga fokusirali na alternativne znake da su informacije pouzdane. To uključuje brojne komentare na objave na Fesjbuku, na fotografije ili tekstualne poruke pri čemu ljudi pretpostavljaju da mogu verovati porukama na mreži WhatsApp koje dobijaju od porodice i prijatelja i slati ih bez provere.

Rašireno deljenje lažnih glasina preko aplikacije WhatsApp dovelo je do talasa nasilja u Indiji. To se pre svega odnosi na lažne poruke o otmičarima dece koje šire ljudi iz osećaja da zaštite one koje vole. Prema odvojenim analizama BBC, najmanje 32 ljudi ubijeno je prošle godine u incidentima zahvaljujući širenju glasina na društvenim mrežama ili aplikacijama za slanje poruka i obavljanje poziva.

Sličan slučaj od pre neki dan iz Meksika – banda je nasrnula na dvojicu muškaraca i spalila ih podstaknuti glasinama koje su kružile WhatsApp aplikacijom da su oni navodno izvršili otmicu deteta. Informaciju nisu prethodno proverili, a ispostavilo se da je bila lažna.

Za razliku od Indije, istraživanje iz Afrike pokazuje da je nacionalni identitet beznačajan u širenju lažnih vesti. U Keniji, prevare vezane za novac i tehnologiju bila su znatno jača pokretačka snaga koja doprinosi trećini lažnih priča koje se dele putem WhatsApp, dok lažne priče vezane za terorizam i vojsku drže primat u Nigeriji. U obe zemlje, zdravstveni strahovi od recimo širenja epidemija najučestalije su deljeni lažni sadržaji i mnogi od onih koji su ih čitali nisu pravili raziiliku između pravih i lažnih vesti.

Foto: EPA/BILAWAL ARBAB

Istraživači su proveli sedam dana sa 80 učesnika u tri zemlje, razgovarajuzći sa njima o njihovim navikama u čitanju medijskih sadržaja, kao i kako dele informacije preko WhatsApp i Fejsbuka. Izvršena je i detaljna analiza o tome kako se lažna vest širi na Tviteru i Fejsbuku u Indiji da bi se shvatilo da li je širenje lažnih vesti bilo politički polarizovano. Analizirano je više od 16.000 Tviter i 3.000 Fejsbuk profila. Rezultat je pokazao vrlo jaku i koherentnu promociju poruka desnog političkog opredeljenja, dok su lažne vesti levog krila bile labavo organizovane pa samim tim i manje efikasne.

Medijska pismenost

Fraza lažne vesti, koju često koristi američki predsednik Donald Tramp, stekla je određeni legitimitet nakon što ju je rečnik Kolins 2017. proglasio za „reč godine“. Leksikografi Kolinsovog rečnika saopštili su da se upotreba ovog termina povećala za 365 odsto od 2016. Fraza je karaketristična za retoriku Trampa koji je i povodom istrage o navodnoj umešanosti Rusije u predsedničke izbore u SAD 2016. na svom nalogu na Tviteru napisao da „lažne vesti rade prekovremeno“, kao i da su „lažne vesti slabe“.

Jednom prilikom je izjavio da je on izmislio taj termin. Prema Kolinsu, ipak,  termin „lažne vesti“ počeo da se koristi u prvoj deceniji 21. veka na američkoj televiziji, kako bi se opisale „lažne, često senzacionalističke informacije koje se šire pod plaštom novinskog izveštavanja“.

Neki srednjoškolci u SAD i širom sveta u okviru predmeta „medijska pismenost“ počinju da uče kako da razlikuju lažne od pravih, proverenih vesti. U srednjoj školi Vejkfild u Arlingtonu u Virdžiniji, učenici četvrtog razreda uče kako da identifikuju lažne i nekompletne informacije.

Profesorka društvenih nauka Patriša Hant koristi digitalni kurs nazvan „Checkology“ da bi svojim đacima pružila primere vesti i informacija koje su ili činjenično tačne, obmanjujuće ili jednostavno – neistinite. Kao primer je uzela pucnjavu u srednjoj školi u Parklendu na Floridi gde je 14 učenika i troje nastavika ubijeno u februaru. Od svojih učenika je tražila da razmisle da li su brojne glasine koje su se pojavile posle pucnjave bile tačne ili ne.

Studije pokazuju da se tinejdžeri uglavnom informišu na društvenim medijima a takođe su skloniji da veruju informacijama koje dobiju od svojih vršnjaka. Alen Miler je osnivač neprofitnog Projekta za medijsku pismenost, koji uključuje i kurs „Checkology“.

„Pogodila me je spoznaja da učenici teže da sve informacije posmatraju kao ravnopravne. U mlađim uzrastima često misle da ako je neko nešto stavio na internet, to je provereno i sve je istina. Skloni su da  veruju u tu i dele te informacije dalje. U srednjoj školi su već više cinični i znaju da misle da su sve informacije podjednako motivisane pristrasnošću, nekim skrivenim ciljevima. Ono što tu nedostaje je veština kritičnog rasuđivanja da bi znali šta da rade sa svim tim informacijama“, izjavio je Miler.

Hiljade prosvetnih radnika koriste digitalni kurs „Checkology“ u SAD i još 90 zemalja da bi pomogli učenicima da sami prepoznaju da li je to što čitaju ili gledaju tačno – ili ne.

Makedonija – zemlja lažnih vesti

Ovdašnja javnost seća se informacije od proletos –  „Albanska zastava zakačena na graničnom prelazu Bogorodica“ objavljena zajedno sa slikom napravljenom, navodno, na graničnom prelazu na makedonsko-grčkoj granici, na kojoj je prikazana granična tabla sa zalepljenom albanskom zastavom. U vesti se navodi da je na ulazu u Makedoniju, sa grčke strane, državni grb Makedonije prekriven albanskom zastavom.

Vest je objavilo nekoliko internet portala, a zatim na svojim internet stranicama i neki tradicionalni mediji. Međutim, nekoliko sati kasnije, stigao je demant makedonskog Мinistarstva unutrašnjih poslova (MUP) u kome se navodi da su „u potpunosti  netačne i neistinite informacije i fotomontaže napravljene na nekoliko veb portala da je na graničnom prelazu Bogorodica postavljena zastava Albanije. Odmah po objavljivanju ovih neistinitih informacija provereno je navedeno mesto na graničnom prelazu Bogorodica i konstatovano da takav slučaj ne postoji.

Lažne vesti u Makedoniji su toliko česte da se u javnosti odomaćio izraz – zemlja lažnih vesti. Stručnjaci nalažu potrebu medijskog opismenjavanja publike da bi mogla da prepozna šta je lažna vest. Takođe, potrebno je razviti i sistemska rešenja za masovnu medijsku edukaciju tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja, posebno imajući u vidu uticaj interneta i društvenih mreža na nove generacije popularno zvane “milenijalci”.

Globalno, stiče se utisak da je najveću korist od lažnih vesti iz Makedonije imao sam Tramp. U vreme njegove predsedničke izborne kampanje 2016.  u Velesu je napravljeno gotovo 140 internet stranica na kojima su objavljivane lažne vesti. Reč je o izmišljenjiim, senzacionalističkim vestima u korist Trampa, a koje su plasirali makedonski tinejdžeri preko društvenih mreža, najčešće Fejsbuka.

Ljudi uživaju u laži koja im prija

U Srbiji je aktivan portal „Fakenews tragač“ koji se bavi bavi lažnim vestima i njihovi podaci pokazuju da je tokom 2017. dnevni list “Alo” od 358 naslovnih strana, na čak 237 imao naslove koji bi se mogli okarakterisati kao lažne ili manipulativne. U slučaju tabloida “Informer” brojka je još veća. Na 302 naslovne strane, čak 362 puta su objavljene lažne ili manipulativne vesti.

Kako je kazao urednik portala Fakenews.rs Stefan Janjić njihove analize utvrdile su da lažne vesti najviše objavljuju mediji za koje je Savet za štampu utvrdio da najčešće krše Kodeks novinara, ali da se dešava da se lažne vesti pojave i u medijima koji se smatraju profesionalnim i objektivnim.

Lažne vesti se, kako objašnjava, plasiraju na tri načina: kroz tzv. “copy/paste” novinarstvo gde se tekstovi sa društvenih mreža ili drugih medija objavljuju bez proveravanja činjenica ili izvora, drugi način je prikriveno oglašavanje, najčešće u tekstovima o zdravlju, a treći je politička propaganda koja je, prema njegovim rečima, često u bliskoj vezi sa nacionalizmom.

Janjić ukazuje da ne postoje relevantna istraživanja javnog mnjenja o tome kako lažne vesti utiču na javno mnjenje, ali ima utisak da se plasiraju tekstovi u skladu sa većinskim stavom stanoviništva koje, kako kaže, ima distancu prema manjinskim grupama i više je naklonjeno Rusiji nego EU.

“Prema pretpostavljenoj slici se plasiraju ovakvi sadržaji i istovremeno ih učvršćuju”, upozorava on, ali veruje i da ljudi koji prepoznaju netačne vesti uživaju u “laži koja prija”.

Zato je posao medijskih profesionalaca da ukažu na vesti koje nisu tačne saglasni su medijski stručnjaci. U Sjedinjenim Američkim Državama je npr. napravljena crna lista vebsajtova koji su lažni, kao i lista kredibilnih medija.

Problem za demokratiju

Foto: Pixabay

Evropska unija je okupila početkom godine grupu stručnjaka, sa ciljem da pomogne u otkrivanju lažnih vesti i da predlaže načine otklanjanja problema. Tim od 39 stručnjaka treba da utvrdi koliko je veliki problem, ko bi trebalo da se bori protiv lažnih vesti i na koji način. Evropska komesarka zadužena za digitalno društvo Marija Gabrijel rekla je da „lažne vesti šire se na zabrinjavajućem nivou. One prete reputaciji medija i dobrobiti naših demokratija“.

I francuski predsednik Emanuel Makron predložio je donošenje zakona kojim bi se sprečilo širenje lažnih informacija u vreme izbornih kampanja.

Fenomen dezinformacija i lažnih vesti nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu intersovanja.

Istraživanje Eurobarometra pokazuje da građani Evropske unije smatraju da su dezinformacije i lažne vesti problem u njihovim zemljama. Isto istraživanja pokazalo je da skoro 85 odsto građana smatra da su dezinformacije i lažne vesti problem za demokratiju. Građani prepoznaju medije kao prve u borbi protiv dezinformacija (45 odsto), zatim donosioce odluka i institucije – 39 odsto, a čak više od trećine (32 odsto) smatra da građani mogu da doprinesu u ovoj borbi.

Balkanske zemlje najneotpornije

Novo istraživanje o medijskoj pismenosti u Evropi pokazalo je da su balkanske zemlje najmanje „otporne“ na širenje lažnih vesti. Istraživanje koje je objavio Institut za otvoreno društvo u Sofiji, obuhvata procenu kvaliteta obrazovanja, slobodu medija i poverenje javnosti, čime je rangirana podložnost 35 država dezinformacijama.

Prema istraživanju o medijskoj pismenosti u Evropi, Hrvatska je na 24. mestu, Srbija na 29, Crna Gora na 31, BiH na 32, a Albanija na 33. mestu liste od 35 zemalja.

Istraživanje je pokazalo da su balkanske države „najranjivije“ kada je u pitanju širenje lažnih vesti, koje su označene „glasinama, obmanama, potpunim lažima i dezinformacijama stranih vlada ili neprijatelja“, preneo je Juronjuz.

Navedeno je da se skandinavske zemlje na najbolji način osposobljene da se odupru lažnim informacijama u kojima su, kako je navedeno, „objektivne činjenice imaju manji uticaj u oblikovanju javnog mnjenja nego izazivanje emocija ili lično uverenje“.

Makedonija i Turska su najlošije rangirane kada je u pitanju medijska pismenost, a na prvom mestu liste nalazi se Finska koja ima „jak javni obrazovni sistem“ i „široko rasprostranjene veštine kritičkog mišljenja“, koje se smatraju ključnim za „otpornost“ na lažne vesti, piše Juronjuz.