Građani naselja Mileva Marić na Novom Beogradu našli su se na velikim mukama kada su shvatili da su se prilikom izgradnje njihovih zgrada koristili nedozvoljeni materijali koji ugrožavaju njihovo zdravlje. Ceo slučaj postao je poznat javnosti kao “smrdljive zgrade”.
“Naši zakoni su dobri, ali obični građani u velikoj većini ne znaju šta u njima piše. Oni koji su nadležni da primenjuju zakone često ih selektivno primenjuju, samo u situacijama kad nadležnima odgovara. Prosečan građanin prosto mora da poznaje određen zakon da bi mogao da se zaštiti ili da se obrati nekome ko se u to razume. Druga zaštita ne postoji”, kaže za portal Danasa Radojko Aćimović, v.d. predsednik MZ ”Dr Ivan Ribar”
Kako je sve počelo?
Građevinska direkcija Srbije d.o.o. čiji je osnivač Rebublika Srbija, dobila je građevinsko zemljište na katastarskoj parceli 6800 koje je u javnoj svojini Republike Srbije da kao investitor napravi šest zgrada i da ih proda građanima po komercijalnim uslovima.
Oni su svoje obaveze koje su kao investitori preuzeli i ispunili, napravivši šest zgrada sa različitim izvođačima radova. Posle nepunih godinu dana, 2014. godine, od useljenja stanara u nove stanove, javlja se problem u zgradama 1 i 3.
Većina stanara u tim zgradama oseća neizdrživ i nesnosan smrad iz zidova, a budući da se u zgradi broj 1, nalazio i Maxi gde su kupovali građani iz celog naselja, građani počinju da se žale da nešto nije u redu.
Pozvani su predstavnici medija, nadležne zdravstvene službe, toksikolozi. Ispostavlja se da je uzrok oplatol koji se koristio u te dve zgrade. I dešava se ono što se inače događa u Srbiji. Niko ne prihvata odgovornost, nema isključivo nadležnih da ispitaju to što se desilo, kaže sagovornik Danasa.
Prekoračenje ovlašćenja
Prema njegovim rečima, naš Ustav i zakoni su strogo propisali šta je čija nadležnost i kolika su ovlašćenja svakog pojedinačnog državnog organa, Grada ili opštine.
“To važi od predsednika Republike, kao najvišeg državnog organa do najnižeg oblika, odnosno mesne samouprave. Baš upravo u tome se razlikuje funkcionisanje naše države od neke druge zemlje razvijenije demokratije i organizovanja. Kod nas je gotovo uobičajena stvar da se ne zna šta je čija nadležnost,a o prekoračenju ovlašćenja da ne govorim”, kaže sagovornik Danasa.
Svojina zemljišta je jedan od velikih problema s kojim se većina građana suočava, a da toga nije ni svesna.
“U Beogradu verovali ili ne postoji mnogo zemljišta koje je u državnoj, odnosno javnoj svojini Republike Srbije. Na tom zemljištu gradska javna komunalna preduzeća “Zelenilo” i ”Gradska čistoća” nemaju obavezu redovnog održavanja zelenih površina, izgradnje parkova, čišćenje sitnog otpada. To onda moraju sami stanari ili privatna firma koja se bavi tom delatnošću, a koju stanari angažuju i plaćaju“, objašnjava Aćimović.
Kako dodaje, gradska komunalna preduzeća imaju obavezu redovnog održavanja samo na zemljištu koje je gradska svojina.
„Zato svako ko kupuje stan u nekoj zgradi u Beogradu, to je moj savet, treba da proveri da li se zgrada nalazi na zemljištu koje je u svojini Republike Srbije i da bude svestan da će morati da potroši dodatan novac na angažovanje privatnih firmi za održavanje zelenih površina okolo zgrade“, zaključuje sagovornik Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
