Doktorka Mila Paunić

Međutim, novinarska priča o Fatimi, koja je navodno, poslednjih godinu dana “u opasnost dovela desetine ljudi”, i način na koji je ona ispričana, više je negodovanja i ljutnje izazvala u krugovima struke, lekara koji svakodnevno rade sa ljudima obolelim od HIV-a, kao i pacijentima koji se bore sa ovim virusom.

Obraćajući se našoj redakciji, doktorka Mila Paunić, epidemiološkinja koja već 29 godina radi u Centru za prevenciju HIV u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, ovakav tekst je ocenila kao neprofesionalan i nedopustiv.

–  Ovakvim tekstom se diskriminišu ne samo žene i generalno HIV pozitivni pacijenti, nego se i na najperfridiniji način širi mržnja i prebacuje sva odgovornost na osobu koja živi sa HIVom, uz nametanje ideje da je samo HIV pozitivna osoba odgovorna, odnosno “kriva” za „širenje“ bolesti. Na ovaj način se automatski implicira da ljudi koji ulaze u odnos svojevoljno, dakle svesno, i sa idejom da dobiju nešto što oni žele, nisu odgovorni sami za sebe – rekla je doktorka Paunić.

Ona je dodala da se u konkretnoj „priči“, ukoliko je istinita, radi o muškarcima koji su platili ženi za seks (dakle nisu silovani), ti muškarci nisu koristili kondom, takođe svesno, “i sve to zajedno ih „oslobađa“ bilo kakve odgovornosti”.

–  Odgovornost, ili kako u tekstu piše “krivica”, se svaljuje na HIV pozitivnu ženu, migrantkinju. Osoba koja je ranjiva sa svih strana, u tuđoj je zemlji bez ikoga, a veliko je pitanje da li je sve to istina. U tekstu provejava i ideja stavljanja u karantin…ljudima koji imaju HIV  je potrebna pomoć, a ne ovakva osuda” nastavlja doktorka Paunić.

Ona dodaje da je isprva bila “veoma ljuta” jer joj se čini da smo ovakvim medijskim napisima “otišli unazad – ne 40 godina kada se HIV pojavio, već 400 godina”. “Možda je samo bilo potrebno da autorka teksta čuje i reč nekoga ko se time bavi, ko je u toj oblasti stručan”, dodala je doktorka ali i podsetila da lekari sa Studentske poliklinike ali i iz drugih zdravstvenih ustanova redovno organizuju edukacije za novinare na temu kako izveštavati o osetljivim grupama poput ove.

–  Zadatak medija je da informišu i edukuju ljude, a ne samo da pružaju “zabavu”. Ovakvim tekstom šalje se potpuno pogrešna poruka: da je samo osoba koja ima HIV infekciju odgovorna. Kroz 29 godina, koliko radim ovaj posao, kolege i ja pokušavamo da kod ljudi probudimo odgovornost za sopstveno zdravlje i da ih naučimo da zaista svako odlučuje o tome da li hoće da “uzme” ili neće da uzme HIV. Ovakvi senzacionalistički tekstovi bacaju senku na taj trud – kaže dr Paunić.

Ona navodi da je HIV tema koja nije “za eksperimentisanje i igru, ne sme se lutati i i pisati proizvoljno”.

– O HIV-u treba da se govori iskreo, često, otvoreo, ljudski, životno i bez “rukavica”, kako bi ljudi shvatili da je odgovornost za dobijanje HIV-a upravo na svakom od nas. Pristup u kom se prebacuje odgovornost na HIV pozitivnu osobu je “Pandorina kutija” pre svega u odnosu na ljude koji žive sa HIV-om, ali automatski i za sve druge i predstavlja pogrešan put u zaustavljanju epidemije. Mi lekari i medicinske sestre iz Savetovališta za HIV Studentske poliklinike upiremo se iz sve snage da objasnimo koliko je važno na vreme uraditi test na HIV i jedva smo postigli da nam se polako poveća broj ljudi koji žele da se testiraju. Uvereni smo, takođe, da ljudi sa manje nelagodnosti dolaze u Savetovalište- priča dr Paunić.

Međutim, dodaje doktorka, ovakvi tekstovi direktno utiču na smanjenje želje kod ljudi da urade test.

– Pogrešan pristup izaziva strah, strepnju, stigmu, klijenti počinju da razmišljaju na pogrešan način: “šta ako budem pozitivan/na? …Vidim kako prolaze oni koji su HIV pozitivni…Šta ako se sazna? … pa me još strpaju u neki karantin?.. Ma bolje je da ne radim test”! Dakle, sve što uradimo i izgradimo može tako lako da se sruši pristupom koji je korišćen u tekstu o Fatimi- zaključuje doktorka Paunić.

A evo kako je Beograđanin R.N. (32) koji sa HIV-om živi skoro pet godina, doživeo tekst o Fatimi: “Strah od HIV-a je realan i može da bude produktivan. Što ga se više plašite, to su manje šanse da ga dobijete. Međutim, ono što je potpuno pogrešno i nedopustivo jeste da plašite ljude – ljudima koji žive sa HIV-om!”

– Ne znam da li ste svesni da svi mi koji imamo HIV, posle ovakvih tekstova osećamo dodatnu količinu stresa, krivice i stida … I imamo taj strašan osećaj “prljavosti” što bolujemo od ove, a ne od neke druge bolesti. Vama je jasno da to nije zbog bolesti. Ona se danas uspešno drži pod kontrolom! Posle ovakvih tekstova bar dve trećine Srbije bi nas “linčovalo” a preostala trećina strpala u karantin.  Ja sam HIV dobio sekundom nepažnje u odnosu sa nekim ko je očigledno imao HIV (možda je znao a možda i nije). Ali ja SEBI ne mogu da oprostim gešku što tada nisam koristio kondom! Možda bih vremnom sebi i oprostio i posvetio se terapiji, lečenju, svom poslu, normalnom životu, da me s vremena na vreme ovako nešto ne podseti da živim u “dogvilovskoj zajednici” u kojoj neznalice pozivaju na (još uvek) mentalni linč, nas koji živimo sa HIV-om- ispričao je za Danas R. N, obraćajući se autorki spornog teksta.

Podrška u Savetovalištu

Lekari i medicinske sestre Savetovališta za HIV u ZZZZ Studenata rade na :

1.buđenju odgovornosti kod klijenata za sopstveno (seksualno I reproduktivno) zdravlje (podizanju znanja, negovanju ispravnih stavova i smanjenju rizika za HIV)

  1. promociji i dostupnosti dobrovoljnog poverljivog savetovanja I testiranja na HIV, kako bi što veći broj ljudi na vreme uradio test na HIV. Savetovanje i testiraje na HIV je važno jer se tim saznanjem može puno dobrog uraditi i za sebe i za drugog, smanjuje se i stres kod pacijenata, povećava znanje o HIVu, budi odgovornost, smanjuje rizično ponašanje, smanjuje stigma, na vreme započinje terapija ako je test pozitivan.
  2. pozitivnoj prevenciji, koja podrazumeva brigu i negu za HIV pozitivne pacijente – da na vreme započnu lečenje, da dobijaju savete, da reše mnoge “paramedicinske” probleme: odnosi sa partnerima, porodicom, na poslu. Dakle, iskrena i istinska briga, koju kada HIV pozitivan pacijent oseti, tada se kod njega budi i odgovornost.

Šta piše o Fatimi

U tekstu o Fatimi navedeno je još da je žena boravila u centrima za smeštaj u Subotici pa Kikindi, odakle je pobegla u Beograd. Prema navodima, “nije poznato da li je namerno zarazila ljude HIV-om ili se ovo događalo iz neznanja”, te da je poslednjih desetak dana “zarazila još nekoliko ljudi”. Navodni izvor je naveo da je Fatima “ dnevno imala seksualne odnose za novac i sa nekoliko ljudi”, a “s obzirom da je boravila u nekoliko kampova, sumnja se da je broj zaraženih veći”. “Mnogi inficirani su možda već prešli i u Mađarsku. Imali smo potvrđene slučajeve u Subotici ali i u Kikindi, gde je zaražen muškarac ali i njegova žena”, naveo je izvor Blica u spornom tekstu.