Nekoliko prepreka na putu masovnoj imunizaciji u Srbiji i svetu 1Dr Ana Gligić, virusolog Foto: Youtube/Skreenshot

Međutim, na putu do njegovog ostvarenja stoji nekoliko prepreka – od nedovoljne dostupnosti vakcina, preko zahtevne logistike koja prati proces masovne imunizacije do jakog antivakcinalnog pokreta, ocenjuju sagovornice Danasa virusološkinja Ana Gligić i konsultantkinja Svetske zdravstvene organizacije za životnu i radnu sredinu i zdravlje Elizabet Paunović.

– Da bismo sprečili variolu veru da se proširi, mi smo za desetak dana vakcinisali 18 miliona ljudi. I tako smo u rekordnom roku od 15. februaru do 15. aprila eliminisali najveću posleratnu epidemiju u Evropi. Mora da se vakciniše što veći broj odjednom da bismo napravili zaštitni zid i nastavili normalno da živimo m navodi Ana Gligić.

Isto mišljenje izneo je i virusolog Milanko Šekler, koji je za RTS kazao da ako bi vakcinacija trajala godinu dana, onda „bismo ušli u vrzino kolo“ jer bi virus ponovo počeo da dolazi do onih ljudi kod kojih je imunitet nestao.

Ana Gligić zato upozorava da ako uzmemo da imunitet traje nekoliko meseci, nakon što prođe taj period, osoba ne ostaje potpuno bez zaštite ali se može razboleti.

– Nećete stići do respiratora ali će se puniti bolnice, kaže Gligić poručujući da građani treba da prime onu vakcinu koja je trenutno dostupna što pre jer „sve vakcine pružaju zaštitu samo je pitanje koliko dugo ona traje“.

Analiza Blumberga, koja prati stopu vakcinacije i broj do sada obezbeđenih doza vakcina, pokazuje da je do sada u svetu dato više od 54, 3 miliona doza u 51 državi, a da su najdalje odmakli Izrael sa 32, 5 vakcinisanih na 100 stanovnika (do 20. januara), i Ujedinjeni Arapski Emirati sa 20,1 vakcinisanih na 100 (19. januar).

Srbija je pak do 20. januara, što je dan kada je počela najavljena masovna vakcinacija, imala 0, 32 vakcinisanih na 100 osoba, i ovo je jedan od najmanjih procenata među država u kojima je počelo davanje vakcina.

Činjenica da je tek jedan broj država započeo vakcinaciju i da se ona ne odvija sinhronizovano po rečima Ane Gligić može biti velika prepreka u zaustavljanju epidemije.

Nekoliko prepreka na putu masovnoj imunizaciji u Srbiji i svetu 2

– Šta nama vredi čak i da uspemo da vakcinišemo dobar deo stanovništva ako se to isto ne desi i u okolnim zemljama? Samo će se virus ponovo preliti kod nas, napominje Gligić.

Po njenom mišljenju jedan od najvećih problema trenutno je to što ne može da se proizvede dovoljan broj vakcina.

– Vi više nemate gde ni da kupite. Mi nemamo svoju proizvodnju i kupujemo po celom svetu. I sada svi, ne samo mi, parcijalno vakcinišu, kaže Gligić ali i dodaje da veruje da će vremenom sve leći na svoje mesto i da će masovna imunizacija u celom svetu biti sprovedena.

Prethodno pomenuta analiza Blumberga takođe pokazuje da je dosada prodato 8, 4 milijardi doza vakcina, ali one niti su ravnomerno podeljene među zemljama niti su sve dostupne u ovom trenutku.

Kako je veliki broj država unapred pravio dogovore sa potencijalnim proizvođačima, desilo se da su pojedine zemlje sklopile ugovore za po tri puta više doza nego što im je potrebno za imunizaciju celokupnog stanovništva (Kanada, Velika Britanija).

Prema analizi Blumberga, Srbija je sklopila dogovor za 2,3 miliona doza što je dovoljno za imunizaciju trećine stanovništva.

Elizabet Paunović ocenjuje da je dobro što je vakcinacija počela i što je Srbija nabavila toliki broj vakcina, ali i napominje da postoje još dva problema koja stoje na putu masovnoj imunizaciji – opterećenost zdravstvenog sistema koji je i dalje okupiran zbrinjavanjem kovid bolesnika i sve jači antivakcinalni pokret.

– Neke zemlje u Evropi, poput Nemačke, u kojima zdravstveni sistem nije toliko preopterećen, normalno izvode imunizaciju. Međutim, u većini država to nije slučaj. Vakcinacija ne počinje na početku pandemije već u trenutku kada je zdravstveni sistem prenapregnut već godinu dana. Zbog toga mi ne možemo očekivati nemogućem navodi sagovornica Danasa, podsećajući da je imunizacija i protiv drugih bolesti opala tokom 2020, što tek može pokazati ozbiljne posledice.

Kao drugi faktor koji nosi posebnu opasnost Paunović ističe „antivakcinalni pokret koji je potpuno podivljao“.

– Širenjem lažnih informacija uliva se dilema kod ljudi koji nisu informisani. Često se setim misli pisca Isaka Asimova, koji je početkom 80-ih dao definiciju antiintelektualizma, rekavši da on počiva na pretpostavci da je moja neistina iz demokratskih razloga potpuno jednaka kao tvoja istina. U trenutnoj situaciji to je veoma opasno jer ugrožava ljudske živote, kaže Paunović i dodaje da pandemija pokazala koliko je važna međunarodna podrška i saradnja.

– Svetska zdravstvena organizacija i druge međunarodne institucije pružaju svoju pomoć. Ne treba zaboraviti da je svetski program Kovaks, čiji smo i mi deo, napravljen da bi sve zemlje ravnomerno u istom trenutku imale određene količine vakcina. Jasno je da države ne mogu biti prepuštene same sebi, zaključuje Elizabet Paunović.

Pratiti upotrebu vakcina

Ana Gligić navodi da Srbija ima tu prednost što koristi vakcine koje dolaze od različitih proizvođača. „Da sam u prilici, ja bih sada oformila tim koji bi pratio podatke šta se dešava posle vakcinacije sa svakom od vakcina. Na osnovu takvih rezultata znali bismo šta je koja vakcina dala i koliko dugo traje imunitet“, kaže Gligić.

Vakcinisano 3.000 Novosađana

Novi Sad – Drugog dana vakcinacije u Novom Sadu na osam punktova u Novosadskom sajmu do podneva vakcinisano je 600 Novosađana, a do kraja dana biće cepljeno oko 1.500. Pripremljeno je 5.500 kineskih Sinofarm vakcina. Prethodnog dana vakcinisano je nešto manje – 1.291 građanin. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je na tviter nalogu naveo da je cilj da se vakciniše više od 100.000 Novosađana. Masovna vakcinacija sprovodi se i u Subotici. Počeo je da radi i drugi punkt i u njemu je u prvih nekoliko sati vakcinu primilo više od stotinu građana., a u planu je da kinesku vakcinu do kraja dana primi više od 400 Subotičana, uglavnom starijih koji dolaze po pozivu e-uprave. R. B.

I Albanci sa Kosova došli po vakcinu

Vranje, Bujanovac – Iako su građani Vranja prvobitno bili pozvani da se za vakcinaciju prijave putem lokalnog broja telefona, tokom jučerašnjeg dana usledio je poziv lekarskih timova da to mogu da urade i bez prijave. Vakcinaciju koja se odvija na više punktova tokom nadgledao je i gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković, sa saradnicima zaduženim za zdravstvo. U Vranju je na raspolaganju bilo oko 1.400 vakcina kineskog proizvođača. Lokalni portali su preneli da su „naj ažurniji članovi SNS koji su se odazvali vakcinaciji po navodnom nalogu iz partije“.

Ispred Doma zdravlja u Bujanovcu je bilo više autobusa koji su dovezli građane sa KiM, Srbe, ali i Albance koji su „zbog nedostatka vakcina na Kosovu“ iz srpskih sredina u Kosovskom Pomoravlju došli na vakcinaciju. Reč je o brojci od oko tri stotine građana koji su u redovima čekali na vakcinaciju. Iz Preševa je direktor Doma zdravlja dr Driton Salihu obelodanio inicijativu Albanaca za gradnju bolnice u ovom gradu. Kako je rekao, o ovoj inicijativi obavešten je predsednik i premijerka Srbije. U opštini Surdulica vakcinisano je tek stotinak građana, zbog čega je i predsednica opštine Aleksandra Popović apelovala na građane da se vakcinišu obilazeći punktove na kojima nije bilo gužve. V. Ristić

close
Nekoliko prepreka na putu masovnoj imunizaciji u Srbiji i svetu 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.