Šta se dešava sa mozgom kada jedete banane?

Iako je povremeno uživanje u slatkišima u redu, redovna konzumacija slatke hrane povezuje se sa neuroinflamacijom, koja može povećati rizik od neurodegenerativnih bolesti poput demencije i Parkinsonove bolesti.

Zdravija alternativa za zadovoljavanje želje za slatkim je voće, koje uprkos prirodnom šećeru ne izaziva upalne procese zahvaljujući vlaknima i antioksidansima. Ali gde se u toj priči nalazi jedna od najpopularnijih voćki na svetu – banana?

Iako banane nisu posebno istaknute u MIND dijeti, planu ishrane osmišljenom za smanjenje rizika od demencije, registrovani dijetetičari specijalizovani za kognitivno zdravlje ističu da nekoliko njihovih hranljivih sastojaka može biti korisno za mozak.

Vlakna povezuju zdravlje creva i mozga

Jedan od tih sastojaka su vlakna. „Iako znamo da vlakna pomažu varenje, mnogi ne shvataju da su ključna i za zdravlje mozga“, kaže za Parade Laura M. Ali, kulinarska nutricionistkinja i autorka knjige MIND Diet for Two, prenosi Index.

Ona objašnjava da su creva i mozak povezani takozvanom osom creva–mozak. „Taj komunikacioni sistem pomaže u regulaciji raspoloženja, pamćenja i koncentracije“, navodi Ali, dodajući da je svaka hrana koja je dobra za creva – poput banana – istovremeno dobra i za mozak.

Blago nezrele banane posebno korisne

Registrovana dijetetičarka Maggie Moon, autorka bestselera The MIND Diet, ističe da su blago nezrele banane posebno korisne jer su bogate prebioticima koji mogu da smanje upalu u mozgu i poboljšaju kognitivne funkcije. Pored vlakana, banane sadrže i antioksidanse.

„Banane sadrže vitamin C i karotenoide, jedinjenja koja im daju žutu boju i koja pomažu u smanjenju oksidacije i upale u mozgu. Ti antioksidansi štite moždane ćelije od oštećenja – deluju kao zaštitni sloj, slično kao što boja štiti gvožđe od rđe“, objašnjava Ali.

Važnost vitamina B6 i magnezijuma

Dve važne hranljive materije u bananama su vitamin B6 i magnezijum. Ali navodi da vitamini B grupe obezbeđuju energiju mozgu i podržavaju neurotransmitere, hemijske prenosnike signala u nervnom sistemu.

Moon dodaje: „Banane su bogate vitaminom B6, koji je neophodan za stvaranje neurotransmitera koji regulišu raspoloženje, pamćenje i kognitivne funkcije. U saradnji sa folatom i vitaminom B12, on takođe pomaže u snižavanju nivoa toksične aminokiseline homocisteina.“ Što se tiče magnezijuma, Ali objašnjava da on, zajedno sa kalijumom, pomaže u smanjenju upale u mozgu.

Dugoročna korist za mozak

Iako su banane bogate hranljivim materijama koje podržavaju zdravlje mozga, njihova redovna konzumacija neće odmah dovesti do vidljivih promena u koncentraciji ili raspoloženju. Njihov efekat se odvija dugoročno.

Hranljive materije iz banana vremenom mogu doprineti smanjenju upale u mozgu, čime se potencijalno smanjuje rizik od demencije i drugih neurodegenerativnih poremećaja.

To potvrđuje i naučni pregled iz 2022. objavljen u časopisu Food, koji je pokazao da bioaktivna jedinjenja iz banana smanjuju upalne procese u mozgu u više studija na životinjama.

Druga studija objavljena u časopisu Alzheimer’s & Dementia pokazala je da prebiotici iz banana smanjuju upalu mozga kod pacova, zbog čega Moon preporučuje konzumaciju blago nezrelih banana. Ipak, obe stručnjakinje naglašavaju da su potrebna dalja istraživanja na ljudima.

Jednostavan dodatak ishrani

„Banana nije prva namirnica na koju pomislim kada je u pitanju zdravlje mozga, ali kada govorimo o voću i povrću, važi pravilo – što više, to bolje“, kaže Moon, dodajući da je uključivanje banana u ishranu nizak rizik, a potencijalno korisna navika.

Iako banane nisu toliko bogate antioksidansima kao bobičasto voće, koje je zvezda MIND dijete, i dalje sadrže brojne nutrijente koji pomažu u borbi protiv neuroinflamacije. Zato se jedna banana dnevno, naročito u doručku, može smatrati jednostavnim i pametnim izborom.