Foto: FoNet-Bozidar-Petrovic

Iz toga proističe da radna grupa koja je, prema informacijama Ministarstva pravde, formirana 31. decembra, ima oko dve ili tri nedelje nedelje da završi nacrt izmena koje je predsednik Vučić 12. januara okarakterisao kao reformu krivičnog zakonodavstva.

Izvor Danasa koji je imao prilike da ranije učestvuje u različitim radnim grupama koje su pisale nacrte zakona i izmena i dopuna zakona, kaže da je nemoguće da se izmene zakona napišu za nekoliko nedelja.

– Izmene tih razmera pišu se barem godinu dana. Najave da bi to trebalo da bude završeno sledećeg meseca mi zvuče veoma nerealno – kaže za Danas izvor koji je insistirao na anonimnosti.

Podsetimo, predsednik Vučić je 12. januara na konferenciji za medije, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost najavio reformu krivičnog zakonodavstva. Između ostalog, Vučić je najavio drakonsko povećanje krivičnih sankcija za dela sa elementima nasilja. On je precizirao da će kazne za zločine raspona od porodičnog nasilja, do silovanja i ubistva, biti povećane za 35 do 50 odsto. Predsednik je čak i detaljnije govorio o predstojećim izmenama navodeći da će kazna za silovanje biti od 5 do 15 godina, za nasilje u porodici iznad godinu dana, a za ubistvo od 10 do 20 godina.

Pored ove mere predsednik Vučić je najavio i uvođenje kazne doživotnog zatvora, čime će biti zamenjena trenutno najstroža kazna u domaćem pravnom sistemu od 40 godina. Predsednik Srbije je takođe najavio da će izmeniti zakon tako da povratnici neće moći da dobiju kaznu koja je manja od polovine maksimuma koji predviđa zakon.

Sve ove mere, prema njegovim rečima, sledećeg meseca će se naći u skupštini, a izrazio je i nadu da će Vlada Srbije biti predlagač izmena i dopuna.

Veliki deo stručne javnost je najavljene mere ocenio kao kazneni populizam, dovodeći ih u kontekst sa vanrednim parlamentarnim izborima o kojima se uveliko spekuliše.

Kako je Danasu rečeno u Ministarstvu pravde, radnom grupom predsedava profesor Zoran Stojanović, a među ostalim članovima su predstavnici Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužilaštva, zatim predstavnici strukovnih udruženja i institucija, kao i predstavnici ministarstava unutrašnjih poslova, zdravlja i pravde, ali i Fondacije „Jurić“ i Autonomnog ženskog centra.

Povezani tekstovi