Nepotpun pravni okvir 1Foto: Beta/Miloš Miškov

Ostvarivanje prava na podršku detetu i učeniku je otežano, jer se različite vrste podrške finansiraju kroz različite državne sisteme i iz različitih nivoa vlasti, pa je koordinacija teško ostvariva, a finansiranje mera dodatne podrške detetu i učeniku neujednačeno. Neke mere podrške zavise od odluka jedinica lokalne samouprave, a u gradu Beogradu i od odluka gradskih opština.

Broj stručnih saradnika u ustanovama obrazovanja i vaspitanja nije ni približno dovoljan za uspostavljanje i razvijanje usluga dodatne podrške deci i učenicima unutar ustanova obrazovanja i vaspitanja.

Broj učenika u odeljenjima preveliki je za sprovođenje obrazovnog procesa zasnovanog na individualizovanom pristupu i uvažavanju potreba deteta i učenika, kao i za osmišljavanje, planiranje i sprovođenje usluga dodatne podrške deci i učenicima kojima je ona potrebna radi razvijanja njihovih kapaciteta do krajnjih granica.

Nedovoljna je obučenost nastavnika, vaspitača i saradnika o inkluzivnom obrazovanju i načinu i modelima pružanja dodatne podrške deci i učenicima.

Interresorne komisije nisu uspostavljene u svim opštinama, niti sve komisije rade, suočavaju se sa nedostatkom novca, prostora, opreme, kao i sredstava za terenski obilazak i opservaciju dece u obrazovnoj i porodičnoj sredini. Ponegde članovi komisija nisu plaćeni, a u većini opština i gradova koordinatori i povremeni članovi ne dobijaju naknadu za obavljene poslove.

Projektno finansiranje usluga dodatne podrške ne obezbeđuje njihovu održivost i stalnost, usluge se uglavnom gase završetkom projekata. Mogućnost pohađanja škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u nekim je sredinama razlog za podršku u redovnim školama.

Usluga ličnog pratioca jedna je od najčešće neobezbeđenih usluga i pored utvrđene potrebe deteta; zbog toga je Zaštitnik građana u više navrata opštinama i gradovima upućivao preporuke.

Tamo gde je usluga uspostavljena nije obezbeđen dovoljan broj obučenih ličnih pratilaca.

Slična je situacija i sa pedagoškim asistentima, koju uslugu obezbeđuje Republika.

Broj pedagoških asistenata nedovoljan je u odnosu na potrebe dece, učenika i ustanova i već godinama se zadržava na istom nivou, dok se detektuju potrebe ustanova i učenika za ovom uslugom.

Postojeći pravni okvir nije uredio pedagošku asistenciju i nije u dovoljnoj meri uredio uslugu ličnog pratioca, na šta je zaštitnik građana takođe ukazivao u svojim redovnim godišnjim izveštajima, kao i u preporukama upućenim nadležnim organima.

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje i dalje je nedovoljno dostupno deci iz osetljivih društvenih grupa.

Donošenjem novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dostupnost neće biti poboljšana, jer su troškovi predškolskog vaspitanja i obrazovanja prevaljeni na porodice, dok JLS odlučuju da li će i koliko učestvovati u ekonomskoj ceni boravka dece.

I dalje je prisutno upisivanje dece sa smetnjama u razvojne grupe, pa čak i odbijanje da se dete sa smetnjama u razvoju upiše u redovnu grupu.

Zaštitnik građana je utvrdio i da nedostaju podzakonski akati o obrazovanju za učenike na kućnom i bolničkom lečenju i preporučio je njihovo donošenje.

Preporuka Zaštitnika je sprovedena usvajanjem Pravilnika o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju iz 2018. godine.

Ustanove bez pristupa


Pristupačnost objekata ustanova obrazovanja i vaspitanja je na rudimentarnom nivou.

U većini JLS nisu pristupačne sve ustanove, niti svi objekti ustanova.

Tamo gde je pristupačnost obezbeđena to je učinjeno na najosnovnije načine i kroz izmene i adaptacije spoljnog dela objekta, dok je unutrašnjost objekata i dalje po pravilu nepristupačna deci sa invaliditetom.

Često se nepristupačnost unutrašnjosti objekta „rešava“ organizovanjem nastave u određenom delu škole (prizemlje), te se na taj način deca, učenici i odrasli prilagođavaju prostoru, a ne prostor njihovim potrebama.

Skoro jedna trećina JLS nije obezbedila pristupačnost u osnovnim školama na svojoj teritoriji, a skoro polovina JLS nije obezbedila pristupačne predškolske ustanove i srednje škole.

Tekst je deo projekata „I MI HOĆEMO DA BUDEMO ĐACI“ i „Obrazovanje na maternjem jeziku – jednaka šansa za sve“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u sadržajima ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.

close
Nepotpun pravni okvir 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.