Nikolić (NUNS): Cilj lažnih vesti skretanje pažnje sa tema od javnog interesa 1Novine, štampa, mediji, print

Cilj industrije lažnih vesti je skretanje pažnje sa tema koje su od javnog interesa, ocenila je za FoNet Maja Vasić Nikolić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS.) Kada političari izriču razne kvalifikacije o novinarima, u Srbiji, po pravilu, uslede talasi pretnji koji utiču na nivo samocenzure, ukazala jer Vasić Nikolić.

Napominjući da novinari u takvim situacijama uglavnom nemaju podršku i zaštitu redakcije, ona je objasnila da je prava svrha te „industrije“ da što više zbuni gledaoce. Da živimo u šumu, gomili informacija gde zbog nedostaka kritičke svesti ne razlikujemo šta je bitno, a šta nije, dok naš život teče, predočila je Vasić Nikolić u serijalu Press ekstra.

Prema njenim rečima, postoje i slučajne greške, kada mediji, zbog nedostatka dvostruke provere, prenesu informacije koje su izvorno lažne. Cela ta industrija lažnih vesti, s druge strane, vrlo je bliska za režimom i političkom elitom, ne samo u Srbiji, već u celom svetu, ocenila je Vasić Nikolić. U Srbiji je, kako je primetila, broj prekršaja Etičkog kodeksa i broj objavljenih lažnih vesti direktno povezan sa novcem koji određeni mediji dobijaju od države.

Proteklih nekoliko godina, istraživanja i Krik, Fejk njuz tragača i Istinomera pokazuju da upravo mediji koji kreiraju najveći tih lažnih vesti mediji dobijaju novac direktno od države preko konkursa i različitih ugovora, navela je Vasić Nikolić.

Osvrćući se na nedavnu svetsku konferenciju o slobodi medija, koja je održana u Londonu, ona je podsetila da je šef diplomatije Srbije Ivica Dačić 11.jula potpisao zajednićku izjavu učesnika tog skupa. Tada i danas mislim da je to čist cinizam, jer su u momentu potpisivanja izjave, poslanici u parlamentu Srbije izricali najgore uvrede i pretnje novinarima, ukazala je Vasić Nikolić, misleći na haškog osuđenika Vojislava Šešelju.

U  inostranstvu imamo jedan profil, a kod kuće je to potpuno drugačije, konstatovala je Vasić Nikolić, uz ocenu da od londonske izjave neće biti ništa i da će ostati mrtvo slovo na papiru. Kada je reč o novcu koji je na toj konferenciji opredeljen za zemlje Zapadnog Balkana, Vasić Nikolić ističe da se radi o velikom novcu koji će biti uložen u pomoć medijima da bi tržišno poslovali. To može da ima smisla u zemlji koja ima tržišna pravila, ali osobina Srbije i Zapadnog Balkana je nepostojanje ikakvih pravila na tržištu, ukazala je Vasić Nikolić. Ako imate nefunkcionalno tržište, toliko uticaja političkih i ekonomskih centara, predočila je ona, onda nema šanse da funkcioniše nešto što bismo nazvali fer tržištem.

Kada o Medijskoj strategiji, Vasić Nikolić smatra da njeno povlačenje iz procedure u aprilu, koju je najavila medijska savetnica predsednika Srbije Aleksandra Vučića, najbolje pokazuje ko zapravo povlači konce. To je urađeno bez ikakvog mandata, formirana je nova grupa, Medijska koalicija je ušla u razgovore.

Mi smo čak i pripremili dokument koji je korišćen kao osnov za strategiju, rad je završen i otvorena je javna rasprava, podsetila je Vasić Nikolić. Ono što smo saznali je da su na način koji je misterija iz teksta izvučeni oni detalji koji su ključni, rekla je Vasić Nikolić i ukazala da se radi o temama Regulatornog tela za elektronske medije, Savetu za štampu i definiciji cenzure. Kako smo čuli, to je učinjeno greškom, dokument je poslat u Evropsku komisiju na mišljenje, mi sad čekamo nazad to mišljenje. Premijerka je rekla da nas poziva ponovo na razgovor, dodala je Vasić Nikolić.

Još nismo dobili odgovor kako je došlo do toga da se izbace ključni elementi, napomenula je ona i ponovila da se čeka i odgovor iz Brisela na tekst koji je poslat, da bi se treći put ulazilo u istu priču. Medijska strategija je dokument, a videli smo šta se dešava kada se u Srbiji strategija donese. Usvoji se, napravi se akcioni plan, ali se u praksi vrlo malo toga realizuje. Ako se i realizuje postaje sušta suprotnost onome što je napisano, rekla je Vasić Nikolić.

Ona je naglasila i da je, prema evidenciji NUNS, ove godine do današnjeg dana bilo 86 slučajeva napada ili pretnji novinarima. Prošle godine su bila 102 incidenta, na današnji dan ovde godine 86 slučajeva, od čega devet fizičkih napada, 19 pretnji i 58 slučajeva onoga što mi zovemo pritisak, a što za MUP i Tužilaštvo nije krivično delo, rekla je Vasić Nikolić.

Pritisci su siva zona koja se najviše zloupotrebljava, ocenila je ona i precizirala da se radi o političkom, ekonomskom pritisku, mobingu, svemu onome što izaziva samocenzuru, a kada se to dogodi, onda nema ništa od javnog interesa.

Postoji piramida, onako kako se najviši predstavnici države, sa predsednikom na početku, premijerkom, predsednicom parlamenta i poslanicima, ponašaju prema novinarima, to se reflektuje i duplira na svim nivoima, naglasila je Vasić Nikolić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari