Njenu generaciju nikada nismo dostigli 1Foto: Stanislav Milojković

Bila je učitelj i kolega. Sreli smo se prvi put na Korčuli 1972. Već sljedeće godine, opet na Korčuli, imali smo dugu diskusiju o mom osvrtu na njen prevod i predgovor knjige Leslie Whitea.

Dani, a posebno avgustovske večeri, na Korčulanskoj skoli, bili su očaravajući i opsjedajući. Išao sam tamo i pored opasnosti da zbog toga budem udaljen s univerziteta. Ona je bila član redakcije Praxisa, tada najboljeg filozofskog časopisa na svijetu, a ja tek počeo objavljivati. Bila je i član redakcije Filozofije.

I tu smo se sretali. Na Fakultetu su mi jednom ultimativno tražili da prekinem vezu i s Praxisom i s Filozofijom. Nisam mogao. Ni zbog Zage, ni zbog Životića, a posebno mojih Supeka i Petrovića. Nijednog više nema među nama. Od danas ni Zage. Mislio sam da će ih moja generacija naslijediti, nastaviti njihovo djelo, prevazići ih. Ali nismo. Šteta. U stvari, njihovu generaciju nikada nismo ni dostigli.

Životića sam jednom, davno, ugostio ovdje u Bergenu. Supek je umro dok sam ja bio blizu Zagreba, u LJubljani. Nisam mogao otići ni na sahranu. Tada su hapsili Bošnjake. Zagu sam posljednji put sreo u Dubrovniku na jednoj od mnogih sesija na Inter-university… Nešto smo i planirali. Nije to bilo ni nalik na Korčulansku. Ona vremena su zbilja neponovljiva. I oni su neponovljivi. I Zagu mogu samo imitirati… Ne žalim ni za čim. Ne, ništa ne žalim.

Nismo uspjeli napraviti bolje društvo. A htjeli smo. Zbilja. Neka nam oproste ovi što ostaju poslije nas. Draga Zago, počivaj u miru. Niko te neće moći zaboraviti…

Autor je profesor na Univerzitetu u Bergenu, Norveška

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Njenu generaciju nikada nismo dostigli”

  1. Neka joj je laka ova srpska zemlja. O pokojnicima sve najlepše. Ipak, mora se reći da je ova gospodja jedna iz plejade onih srpskih političara, kojima je „velikosrpski hegemonizam, šovinizam i imperijalizam“ bio svakodnevni „domaći zadatak“, na kome su oni radili, koji su dogradjivali, „ulepšavali“ i stalno podgrevali jer, da budemo iskreni, to su bili srpski političari, koji su se, od svega, najviše stideli činjenice da su Srbi. Oni su štitili interese Srba i Srbije tako što su te interese apstrahovali, negirali i oduzimali. Gledali su da prljanjem, pljuvanjem i ocrnjivanjem svoje nacije „properu“ svoje svesti i dodvore se gospodaru celokupne „flore i faune“ ondašnje Jugoslavije. Niko nije imao otudjeniju i štetniju elitu od Srbije. Ja mislim da mi danas ubiramo plodove njihovog angažovanja, njihovog rada i truda da nas naprave ruljom, koja neće znati šta je, ni nacija, ni jezik, ni običaji, ni istorija. Većini je danas „kukuruz“ osnovna vrednost i „moneta“.

  2. Njena generacija je „zakopala“ Srbiju. Takva srpska „elita“, elita ispranih mozgova zaražena ideologijom, koja im je zamenila i veru, i naciju, i oca i majku, ostavila je neizbrisive i neispravljive tragove na ovaj narod. Ona se borila za ideologiju a ne za narod koji je predstavljala i iz koga je potekla. Mi danas uživamo plodove njihovog dugogodišnjeg rada. Niko nije postigao takav „uspeh“ u raskorenjavanju i rasturanju svoje nacije kao što je to uradila „srpska elita“, kojoj je pripadala i ova gospodja. Mislim, naprosto, to treba reći, uprkos pijetetu, koji smo dužni da pokažemo prilikom smrti bilo koje osobe.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.