Ocene za prepisivanje i roditelje 1Foto: BETAPHOTO/ MILAN OBRADOVIC

Mnoge škole obavestile su učenike da će tokom trajanja vanrednog stanja ocenjivanje biti opisno, što je u suprotnosti sa zahtevom prosvetne vlasti, jer formativno ocenjivanje ne znači da nema brojčanih ocena već da se napredovanje učenika kontinuirano prati i beleži.

„Postoji mnogo formi i alata pogodnih za formativno procenjivanje rada učenika. To podrazumeva zadatke kao što su na primer, eseji, razvoj postera, korišćenje elektronske pošte, virtuelni grupni rad, Skajp ili Viber intervjui, pauer point prezentacije, istraživački zadaci, igranje uloga u virtuelnoj učionici, učenički portfolio, sačinjavanje individualnih planova karijernog razvoja i slično. Tokom učenja na daljinu nastavnici mogu učenicima prosleđivati testove i kontrolne preko društvenih mreža, elektronskom poštom ili putem platforme, a urađene radove učenici mogu na isti način vraćati da ih nastavnici pregledaju i eventualno ocene“, navodi se u uputstvu Ministarstva, ali se nigde ne pominje kako obezbediti da formativno ocenjivanje bude objektivno.

– Ako je Ministarstvo želelo da se beleži sve što učenici rade to ima logike, ali ne vidim razlog zašto bi se u ovoj situaciji tražili eseji, eksperimenti i pauer-point prezentacije. Najvažnije je da se održi kontinuitet nastave da deca ne shvate da je ovo pauza do naredne školske godine. Ministarstvo treba da pusti nastavnike da se naviknu na ovu situaciju. Oni najbolje znaju kako da ocenjuju, a svakodnevnim zahtevima koji stižu u škole se bespotrebno diže tenzija – kaže za Danas Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika.

Da se preporučeni načini ocenjivanja itekako razlikuje od prakse svedoče brojni pozivi roditelja našoj redakciji, kojima nije jasno kako će se obezbediti kontrola kada se domaći zadaci, pismeni i kontrolni uveliko rade u zajedničkim viber grupama đaka.

– Čim je nastavnica matematike „okačila“ zadatke na sajtu škole, u viber grupi moje ćerke prvo pitanje je bilo da li je to za ocenu, a onda su deca počela da vrše pritisak na đake koji imaju petice da svima rade zadatke. Podelili su se tako da neki pišu odgovore za srpski, drugi da treba da rade matematiku, fiziku i hemiju, a oni koji ne žele optuženi su da nisu solidarni – prenosi nam iskustvo majka učenice sedmog razreda.

Praksa pokazuje da su od uvođenja nastave na daljinu na izradi domaćih zadataka uposlene cele porodice, privatne časove su zamenili onlajn privatni nastavnici koji rešavaju zadatke umesto đaka, pa se mnogi nastavnici na društvenim mrežama pitaju da li neko zaista misli da je moguće objektivno ocenjivanje dok drugi konstatuju da će ocenjivati – roditelje. Ima i onih koji na vreme upozoravaju da se posle svega može desiti da se roditelji žale na ocene ako one ne budu izvedene na osnovu čvrstih pokazatelja.

Vesna Vojvodić Mitrović, profesorka srpskog jezika i književnosti i članica GSPRS „Nezavisnost“, kaže za Danas da nastavnici moraju imati mnogo veći broj podataka od dva, tri domaća zadatka i jednu, dve prezentacije da bi učeniku dali realnu brojčanu ocenu.

Ona kaže da je tokom vikenda dobila gomilu urađenih domaćih zadataka, od kojih je 80 odsto bilo identično, od početnog slova do poslednje tačke, što joj je „apsolutna potvrda da jedan domaći zadatak ne može da bude osnova za bilo kakvu vrstu ocene“.

– Tražiću od svojih učenika dodatna pojašnjenja, dopune, da ih motivišem da se bar malo aktiviraju, da ne bude sve urađeno kopi-pejst metodom. Pitanje ocenjivanja se ne rešava na dnevnom nivou, to treba da bude skup različitih aktivnosti koje nastavnici moraju da prate pojedinačno za svakog učenika, a za to je potrebno vreme. Bila bi nepravda da najbolji đaci budu oštećeni i da vrlo brzo izgube motivaciju i shvate da je njihov trud besmislen, ako ocenjivanje bude shvaćeno na banalan način – kaže Vojvodić Mitrović.

Na naš komentar da je ogroman broj nastavnika ocenjivao učenike pred tromesečje i polugodište usmenim ispitivanjem ili preko kontrolnih i pismenih zadataka, naša sagovornica kaže da će se svi koji budu nastavili da rade kao da su u školskim uslovima vrlo brzo suočiti sa nemogućnošću objektivnog ocenjivanja jer će dobijati identične odgovore.

Poručuje da prosvetna vlast treba da smanji pritisak na prosvetne radnike, da bi oni mogli da pokažu svoju motivisanost i kreativnost da osmisle različite načine praćenja učenika kako bi na kraju mogla da se izvede ocena koja će u datim okolnostima biti najobjektivnija.

Odlaže se proba male mature

Probni završni ispit, koji je ranije bio zakazan za 27. i 28. marta se odlaže, a do kraja nedelje Ministarstvo bi trebalo da saopšti više detalja o održavanju završnog i prijemnih ispita.

SOS telefon za podršku

Juče je počela da radi SOS telefonska linija 0800-200-201 za psihosocijalnu podršku zaposlenima u prosveti, roditeljima i učenicima. Ministarstvo prosvete je zbog aktuelne situacije izvršilo prenamenu SOS linije, koja je u redovnim uslovima služila za prijave nasilja u školama i podršku učenicima. Telefon je otvoren svakog radnog dana od 9 do 14 časova, a savete će pružati psiholozi i pedagozi.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.