Zaposleni u Azotari započeli štrajk 1Foto: N1

Njihov jedini i osnovni zahtev glasi, Azotara ne treba da ide u stečaj niti treba da bude privatizovana nakon sprovođenja tog procesa. Iz tog sindikata tvrde da ne vide ni jedan jedini razlog za stečaj s obzirom da fabrika dobro radi te da nikakvih problema nije bilo u prvih šest meseci poslovanja u ovoj godini, a smatraju da je potpuno nelogično Azotaru terati u stečaj i ako se zna da je fabrika investirala oko 20 miliona evra u izgradnju novog pogona za proizvodnju đubriva. Predstavnici Samostalnog sindikata Azotare pisali su i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić tražeći da se ta fabrika ne tera u stečaj, jer radnici žele da nastave da rade u njoj. U Sindikatu smenskih radnika Azotare kažu da je iz Vlade Srbije radnicima jasno poručeno da stečaja mora da bude, jer je to jedino moguće rešenje, a da će se razgovori kako će se stvari odvijati nastaviti u okviru formirane radne grupe u kojoj su i sindikalci. Novi sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije rukovodstvo fabrike i sindikalci trebalo bi da održe prekosutra.

Oko 300 radnika koji nisu zadovoljni načinom kako ih sindikati predstavljaju formiralo je Savet radnika Azotare i planira da se za opstanak fabrike bori bez učešća sindikata za čije rukovodstvo kažu da štiti interese rukovodstva fabrike, a ne zaposlenih.

U Ministarstvu energetike tvrde da pokretanje stečajnog postupka predstavlja ispunjavanje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu. Nakon završetka tog postupka Azotara će biti ponuđena za privatizaciju. Podaci govore da je vrednost imovine fabrike oko 108 miliona evra, dok su dugovanja, od kojih je 90 odsto prema Srbijagasu, dostigla cifru od 200 miliona evra. Zaposlenima će biti ponuđena tri modela socijalnog programa. Oni će naime moći da biraju da li će se opredeliti da uzmu 200 evra po godini staža, trećinu zarade zaposlenog za godinu staža, a oni koji imaju više od 15 godina staža, šest prosečnih plata u Srbiji.

Stručna javnost je podeljena po pitanju da li je stečaj pravo rešenje za Azotaru ili ne. Privatizacioni savetnik Branko Pavlović kaže za Danas da je obrazloženje Ministarstva energetike da se u stečaj Azotare ide jer je to obaveza preuzeta prema Međunarodnom monetarnom fondu potpuno besmisleno i i nepravilno.

– Kada imamo ovakvu situaciju u kojoj država tvrdi da stečaja mora biti, a radnici se tome žestoko protive, jedino pravo i pravedno rešenje je prepustiti vođenje fabrike radnicima. Naime, akcionarska prava bi trebalo prebaciti na njih. Neka formiraju njeno rukovodstvo i nastave sa proizvodnim programom, a vreme će pokazati da li su bili u pravu da fabrika može da opstane. Kada je pak reč o dugovanjima fabrike po istom onom principu kako je preuzela dugove na sebe u slučaju RTB Bor, država treba da postupi i sada u slučaju Azotare. Po kom to osnovu država ima pravo više da voli radnike RTB Bor od onih koji rade u Azotari – ističe naš sagovornik.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, pak smatra da je situacija takva da se stečaj jednostavno ne može izbeći.

– Činjenica je da je Azotara dosta štete pretrpela tokom svoje prve privatizacije koja ju je u finansijskom smislu unazadila. Nakon poništavanja privatizacije dolazi do raznih mahinacija i nepravilnosti kao i do lošeg rukovođenja fabrikom, što takođe stvara poslovne gubitke, za šta veliku odgovornost ima i država koja je preko svog menadžmenta i upravljala fabrikom. Ja sam uvek za prava radnika. Jasno je kao dan da oni ovde ništa nisu krivi. Razumem u potpunosti njihovu želju da zaštite svoju egzistenciju. Međutim činjenica je da je Azotara toliko prezadužena da je jedini izlaz iz ove pat pozicije sprovođenje stečaja. Deo radnika će moći da računa da će zadržati posao, ali će to uveliko zavisiti od toga da li će se bilo ko odlučiti da kupi Azotaru iz stečaja – zaključuje naš sagovornik.