Od izbornog predmeta do kompletne nastave 1Foto: FoNet/Zoran Mrđa (arhiva)

Inicijativu je pokrenulo Bošnjačko nacionalno veće (BNV), na osnovu zakonskih odredaba koje su nacionalnim zajednicama dale tu mogućnost.

Priča je krenula pre 16 godina i za to vreme obrazovanje na bosanskom jeziku prešlo je put od izbornog predmeta do kompletne nastave.

Školske 2004/05. godine u osnovne škole uveden je predmet Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture kao izborni.

Pet godina kasnije, za učenike od I-VII razreda osnovne škole izborni predmeti su bili bosanski jezik i književnost, istorija i muzička i likovna kultura.

Tada su učenici od I-V razreda imali udžbenike, a „šestaci“ i „sedmaci“ su dobijali skripte štampane u Centru za bošnjačke studije u Tutinu.

Kompletno obrazovanje na bosanskom jeziku, u redovnu nastavu, ušlo je školske 2013/14. godine i bili su obuhvaćeni učenici od I-V razreda osnovne i prve godine srednje škole.

Kako je počelo?


Prvi javni čas na bosanskom jeziku u Sandžaku, održan je 20. oktobra 2004. u OŠ „Dr Ibrahim Bakić“ u tutinskom selu Leskova. Bosanski jezik je uvršten među 10 manjinskih jezika u Srbiji 23. decembra 2005. godine na osnovu Zakona o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima. Celokupna nastava na bosanskom jeziku počela je školske 2013/14. u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici. U 35 osnovnih i srednjih škola bilo je 168 odeljenja sa 4.088 učenika.

Od šest opština u ovom delu Srbije, nastava na bosanskom jeziku se odvija u polovini – Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici, gde živi najviše Bošnjaka, i u školi u Brodarevu na području prijepoljske opštine.

Prema podacima BNV-a, tom nastavom je ove godine obuhvaćeno 16.672 učenika osnovnih i srednjih škola i predškolaca, što je 59,06 odsto od ukupnog broja dece u ove tri opštine.

Nastava je organizovana u 39 vaspitno-obrazovnih ustanova; tri 3 predškolske, 26 osnovnih i 10 srednjih škola.

Od 30 osnovnih škola, nastava na bosanskom jeziku organizovana je u 26 – 13 u Novom Pazaru, sedam u Tutinu i šest u Sjenici.

Nastava na bosanskom jeziku organizovana je u 10 srednjih škola: šest u Novom Pazaru i po dve u Tutinu i Sjenici.

U sve tri lokalne zajednice po jedna ima predškolsko obrazovanje na bosanskom jeziku, kojim je obuhvaćeno 1.112 mališana raspoređenih u 90 grupa. U osnovnim školama je 11.904, a u srednjim 3.656.

Skripte, iz kojih se učio bosanski jezik kao izborni predmet, zamenili su pravi udžbenici. Sada se u nastavi na bosanskom jeziku koristi 201 udžbenik od više izdavača, koji se nalaze u katalogu Ministarstva prosvete.

Od toga 53 su autorski i 148 je prevedenih udžbenika. Potpredsednik BNV prof. dr Sait Kačapor podseća da su marta 2016. BNV, Ministarstvo prosvete i Zavod za udžbenike, potpisali Memorandum o saradnji za izdavanje udžbenika na bosanskom jeziku: – Tim dokumentom Zavod za udžbenike se obavezao da izradi, do tada, nedostajuće udžbenike, kojim je obuhvaćeno šest prevedenih udžbenika sa srpskog jezika i 39 autorskih.

Za predmete Istorija, Muzička i Likovna kultura rade dodaci programima na srpskom jeziku.

Za predmet Istorija programima na srpskom jeziku dodati su nastavni sadržaji koji su bitni za očuvanje bošnjačkog nacionalnog identiteta i istorije.

Kada su u pitanju Muzička i Likovna kultura dodate su nastavne jedinice specifične za bošnjačku nacionalnu zajednicu i njene kulturne vrednosti.

U nastavi su zastupljeni stvaraoci u mučkoj i likovnoj umetnosti iz bošnjačkog korpusa i celokupna kulturna baština i nasleđe Bošnjaka Sandžaka.

– Udžbenici koji se koriste u nastavi na bosanskom jeziku napisani su na bosanskom jeziku i latiničnim pismom. Reč je o autorskim udžbenicima Bosanski jezik i književnost i dodacima udžbenika za predmete od nacionalnog značaja Istorija, Muzička i Likovna kultura, a za ostale predmete urađeni su prevodi na bosanski jezik i latinično pismo – kaže potpredsednik BNV i napominje da su u skladu sa reformama obrazovanja reformisani i udžbenici na bosanskom jeziku za prvi, drugi, treći, peti, šesti i sedmi razred osnovne škole i da su urađeni autorski udžbenici za Bosanski jezik i književnost, Čitanka, Gramatika i radne sveske, prevedeni udžbenici iz opšteobrazovnih predmeta. Počela je reforma i udžbenika za četvrti i osmi razred osnovne škole, koji će se u nastavi koristiti od sledeće školske godine.

Profesor Kačapor naglašava da je obrazovanje na bosanskom jeziku „u potpunosti u skladu sa postojećim sistemom obrazovanja u Srbiji“ i da je „razlika u odnosu na obrazovanje većinskog naroda u tome što se izvodi na bosanskom jeziku kao maternjem Bošnjaka i sa akcentom na izučavanje bosanskog jezika i književnosti, nacionalne istorije, muzičke i likovne kulture i kulturne baštine Bošnjaka“.

Svake godine BNV organizuje besplatnu podelu udžbenika učenicima koji se obrazuju na maternjem bosanskom jeziku, a škole, u kojima se organizuje ova nastava, dodeljivana su savremena nastavna sredstva.

Poslednjih nekoliko godina, u programa besplatnog obezbeđivanja udžbenika na bosanskom jeziku uključila se i Turska razvojna agencija (TIKA), koja je samo za ovu školsku godinu, obezbedila 1.670 kompleta knjiga za učenike prvog razreda osnovne škole.

Svake godine Vijeće organizuje edukaciju za nastavnike, posle kojih dobijaju sertifikate da su kvalifikovani da predaju na bosanskom jeziku.

Za sedam godina realizovano je 335 edukativnih programa, kojima je obuhvaćeno više od 2.200 prosvetnih radnika iz ovog kraja. Od pre šest godina sertifikate o osposobljenosti za izvođenje nastave na bosanskom jeziku izdaje Državni univerzitet Novi Pazar (DUNP).

U školama se organizuju takmičenja za predmete na bosanskom jeziku, polaže se i mala matura na tom jeziku, sve srednje škole imaju po nekoliko odeljenja sa nastavom na bosanskom jeziku i na prijemnim ispitima traži se nešto manji broj poena od smerova na srpskom jeziku. BNV je, za najbolje učenike u osnovnim školama, ustanovilo i diplome „Muhamed Hvai Uskufi“ i „Avdo Međedović“.

Pre nekoliko godina pokrenuta je inicijativa da se na DUNP osnuje studijski program za Bosanski jezik i književnost. Od razgovora se dalje nije odmaklo.

Pokušaj politizacije


Početak uvođenja obrazovanja nastave na bosanskom praćen je brojnim problemima. Od roditelja su dolazile informacije da se na njih vrši pritisak da decu upisuju u odeljenja na bosanskom jeziku, da u školama dobijaju odgovore da imaju odeljenja samo na bosanskom, da treba da učestvuju u pisanju nove obrazovne istorije…

Direktori škola, gde nije bilo dovoljno đaka za tu nastavu, dobijali su prijave od tadašnjeg predsednika BNV u tehničkom mandatu Esada Džudža „zbog nepoštovanja zakona“.

Na kraju su takve prijave odbačene kao neosnovane. Odeljenja su postajala etnički čista. Prvi su glas, protiv takvog načina organizovanja nastave, podigle nevladine organizacije. Tada su i udžbenici do učenika stizali sa velikim zakašnjenjem.

Kritike za lošu organizaciju i realizaciju nastave na bosanskom jeziku, javile su se i iznutra BNV. O tome su govorili i još na to ukazuju opozicioni većnici sa liste Matica bošnjačka, čiji je nosilac aktuelni potpredsednik Skupštine Srbije Muamer Zukorlić. U izveštajima BNV se tvrdi da broj učenika, koji se obrazuju na bosanskom jeziku, u porastu.

Bivši predsednik BNV Esad Džudžo, koji je i najzaslužniji za uvođenje obrazovanja na maternjem jeziku za bošnjačku decu, tvrdi suprotno.

Prošle godine, tvrdio je da je broj smanjen za skoro trećinu.

Tada su iz BNV tražili od direktora škola da se roditelji ponovo izjašnjavaju na kojem jeziku će im se dece obrazovati i da tom izjašnjavanju prisustvuje i predstavnik nacionalnog saveta.

Ministarstvo prosvete je to proglasilo nezakonitim, a BNV optužilo „srpske medije i režimske satelite u Sandžaku za negativnu kampanju“.

Ove godine, Džudžo tvrdi da je upis „pao za više od četiri procenta“. Razlozi za to su „ne posvećivanje dovoljno pažnje obrazovanju na bosanskom jeziku i ne postojanje dobre komunikacije BNV sa roditeljima, školama i Ministarstvom prosvete“.

Džudžo optužuje aktuelni saziv BNV za blokiranje studijskog programa Bosanski jezik i književnost na DUNP“: – U izradi elaborata, za akreditaciju tog programa, učestvovali su eksperti sa pet univerziteta iz BiH. Taj dokument je predat Ministarstvu prosvete i Komisiji za akreditaciju i dalje se od toga nije otišlo.

Tekst je deo projekata „I MI HOĆEMO DA BUDEMO ĐACI“ i „Obrazovanje na maternjem jeziku – jednaka šansa za sve“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u sadržajima ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.

close
Od izbornog predmeta do kompletne nastave 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.