Od preuzimanja dužnosti nije bilo opstrukcija našeg rada

Ljubinko Nikolić, pomoćnik ministra policije i načelnik Sektora unutrašnje kontrole, kaže za Danas da će njegov prioritet kao načelnika Sektora unutrašnje kontrole policije biti ponovno uspostavljanje saradnje i komunikacije s načelnicima unutar Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i vraćanje poverenja građana u policiju.
– Jedan od prioritetnih zadataka je i promena Akta o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Sektora kako bi se stvorila operativna i funkcionalna jedinica. Planiramo da Sektor ojačamo iskusnim kadrovima, policajcima koji imaju ugled i autoritet u policiji. Novi ljudi biće različitih specijalnosti i to iz oblasti privrednog kriminala, pogranične policije, saobraćajne policije, upravnih poslova….
To su segmenti policije na čiji rad građani imaju najčešće pritužbe. Počeli smo u koordinaciji sa OEBS edukaciju pripadnika unutrašnje kontrole. Deo sredstava biće uložen i u tehničko osavremenjavanje Sektora kako bi mogao da primenjuje specijalne istražne tehnike, kao što su tajni zvučni i optički nadzor osumnjičenog – najavljuje Nikolić.

Gušenje pobune u zatvorima

Da li je gušenje pobune u niškom zatvoru predmet istraživanja Sektora? U novinama su česti tekstovi o prekomernoj upotrebi sile prilikom gušenja pobune.

– Zavodi za izvršenje krivičnih sankcija su u nadležnosti Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije koja između ostalog brine i o bezbednosti ovih ustanova od posebnog značaja.

Kada se bezbednost unutar ovih ustanova naruši u obimu da prevazilazi mogućnosti njihove službe za obezbeđenje, pomoć pruža policija i to opet na obrazloženi zahtev Ministarstva pravde. Budući da je reč o zakonitoj intervenciji policije, ukoliko je došlo do prekomerne upotrebe sile na nadležnom javnom tužilaštvu je da proceni da li postoje elementi krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

Kakve su nadležnosti Sektora unutrašnje kontrole?

Sektor

Sektor unutrašnje kontrole postoji od 1. januara 2006, a pre toga od 2003. postojao je Generalni inspektorat. Načelnika Sektora bira Vlada na osnovu javnog konkursa koji se objavljuje u Službenom glasniku i dnevnom listu.

Kadrovska komisija Vlade Srbije u okviru Uprave za ljudske resurse birala je kandidate. Pravo na kandidature imali su svi pripadnici Ministarstva, ali i osobe izvan policije koji su ispunjavali uslove konkursa. Vlada je imenovala Ljubinka Nikolića za načelnika 25. januara ove godine.

– Prema Zakonu o policiji rad načelnika Sektora kontroliše ministar policije, koga kontrolišu Vlada i Skupština. U javnosti je stvoren pogrešan utisak da Sektor kontroliše svakoga, pa i ministra policije. To nije tačno jer Sektor ne kontroliše zakonitost rada svih pripadnika Ministarstva, već samo zakonitost primene policijskih ovlašćenja. Kontrolišemo zakonitost rada u Direkciji policije, u okviru koje se nalazi 14 organizacionih jedinica, između kojih i Uprava kriminalističke policije, saobraćajna, granična policija, Žandarmerija, Specijalna antiteroristička jedinica. U okviru Ministarstva postoji Uprava za društveni standard i ishranu tako da ukoliko neko, na primer, proneveri novac u toj upravi, Sektor nije nadležan za to jer pružanje ugostiteljskih usluga ne spada u policijska ovlašćenja. Te osobe krivično goni Uprava kriminalističke policije.

Biografija

Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu. Na Ekonomskom fakultetu diplomirao je 1981. Karijeru je započeo 1984. u SUP Smederevo kao inspektor za suzbijanje privrednog kriminaliteta. U Sekretarijatu u Smederevu bio je i rukovodilac Grupe za najsloženije poslove privrednog kriminaliteta i šef Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta (za opštine Smederevo, Smederevska Palanka i Velika Plana).

Radio je na poslovima suzbijanja privrednog kriminaliteta u ekonomskim odnosima s inostranstvom, bankarstvu i drugim finansijskim organizacijama u Upravi za suzbijanje kriminaliteta.

U Upravi kriminalističke policije radio je na mestu šefa Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta u oblasti unutrašnjeg robnog prometa, ugostiteljstva, saobraćaja i vanprivrednim delatnostima, načelnika Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminaliteta, načelnika Službe za prevenciju i suzbijanje ostalih oblika kriminala u UKP i načelnika UKP u sedištu Ministarstva. Na mesto načelnika Sektora došao je s funkcije načelnika Uprave kriminalističke policije.

Koliko je prošle godine otkriveno krivičnih dela koja su počinili policijski službenici?
– Prošle godine otkriveno je 663 krivična dela koja su počinili policijski službenici. Sektor je učestvovao u otkrivanju 53, dok su ostale slučajeve otkrili Kriminalistička policija i druge linijske uprave u Direkciji policije koje su daleko mnogobrojnije u ljudstvu i prostorno pokrivaju teritoriju cele Srbije. Službenici ovog sektora fizički ne bi mogli sami da postignu ove rezultate i zbog toga je od strateškog značaja za ovo ministarstvo da se svi zajedno borimo za iskorenjivanje korupcije u policiji, suprotstavimo se evidentnim kriminalnim radnjama i raznim zloupotrebama pojedinih policijskih službenika.
Koliko predmeta Sektor trenutno obrađuje?
– Unutrašnja kontrola trenutno obrađuje 334 predmeta. Od toga su 264 predstavke pojedinaca, građana, nevladinih organizacija ili institucija. Od tužilaštva smo dobili 14 zahteva, dok su ostali predmeti operativni materijali do kojih su došli službenici Sektora unutrašnje kontrole policije. Od 25. januara ove godine, kada sam postao načelnik Sektora, podneto je 10 krivičnih prijava za 23 krivična dela.
Kakva je saradnja s kolegama iz drugih uprava?
– Nije zamišljeno da isključivo ovaj Sektor otkriva zloupotrebe, ili nezakonito postupanje policije. Ovo je relativno mala organizaciona jedinica, a MUP ima 43 hiljade pripadnika, tako da je neophodna saradnja s ostalim upravama. Ukoliko, na primer, u nekoj organizovanoj kriminalnoj grupi među osumnjičenima bude otkriven i policajac, pripadnici Unutrašnje kontrole će tada raditi zajedno s kolegama iz kriminalističke policije u obradi segmenta u kojem se pojavljuje policajac. Taj policajac neće biti „istrgnut“ iz predmeta kako bi njega posebno obrađivala unutrašnja kontrola.
Koji je prevashodni zadatak Sektora unutrašnje kontrole?
– Suština postojanja Sektora definisana je u Zakonu o policiji, a praktično te odredbe sprovodimo neposredno i kroz tesnu saradnju sa svim načelnicima policijskih uprava. Unutrašnja kontrola ne može sve kadrovski, tehnički, operativno i vremenski sama da obradi. Važan zadatak Sektora unutrašnje kontrole policije je i preventivna delatnost, tačnije da ukazuje na uslove okolnosti koje podstiču pojedine pripadnike na zloupotrebu ovlašćenja i predlaganje konkretnih mera za otklanjanje tih faktora.
Kako planirate da obezbedite nezavisno delovanje i sprovođenje istraga Sektora unutrašnje kontrole, imajući u vidu da se prethodni generalni inspektor žalio da pojedinci iz policije onemogućavaju sprovođenje pojedinih istraga, kao i da policija nezavisno od SUKP sprovodi sopstvene istrage, čime se duplira isti posao ?
– Od preuzimanja dužnosti pomoćnika ministra i načelnika Sektora unutrašnje kontrole policije do danas nije bilo opstrukcije našeg rada, naišli smo samo na podršku. A što se tiče vašeg pitanja jedina navodna opstrukcija za koju znam je ona zbog koje me je svojevremeno prozivao bivši generalni inspektor Vladimir Božović. On je rekao da sam sprečavao njegov rad dok sam bio na mestu načelnika Uprave kriminalističke policije, jer nisam dozvolio da unutrašnja kontrola razgovara s mojim tadašnjim zamenikom Miodragom Gutićem u vezi s četvorostrukim ubistvom funkcionera SPO. Taj razgovor nije odobren jer je zahtevan na osnovu privatnog podneska, a ne zahteva nadležnog javnog tužilaštva prema kojem je policija u obavezi da postupi.
Sektor unutrašnje kontrole policije ne sme svojim radom da utiče i remeti policijske i sudske istrage, tokove već započetih krivičnih postupaka. Nadležni sud ili javno tužilaštvo, naravno, uvek mogu da pozovu službenike policije i da ih saslušaju u vezi s nekim događajima i krivičnim delima na okolnosti koje će biti od značaja za uspešno vođenje krivičnog postupka.
Da li su smanjena ovlašćenja Sektora unutrašnje kontrole u odnosu na Generalni inspektorat?
– Pripadnici MUP ne tumače Zakon, već ga primenjuju. Je li Zakon dobar ili ne, da li su neophodne njegove izmene, o tome odlučuju drugi nadležni državni organi. Ukoliko, naravno, prilikom primene nekog zakona uočimo nedostatke u primeni o tome možemo dati stručno mišljenje i inicirati donošenje predloga za izmenu zakona.
Koji su bili Vaši lični motivi da se kandidujete za mesto načelnika?
– Tokom svoje policijske karijere radio sam na suzbijanju kriminaliteta, tako da je konkurisanje za mesto načelnika Sektora unutrašnje kontrole za mene bio izazov, ali i logična stepenica u policijskoj karijeri. Posao unutrašnje kontrole je značajan za Ministarstvo policije, ali i za društvo.
Policija se uvek borila protiv zloupotreba policijskih ovlašćenja i kada nismo imali Sektor unutrašnje kontrole. Mito je postojao u policiji i pre 10 i 12 godina, kao i pre pet, ali ono što je bitno jeste da se trudimo da takve osobe uvek krivično gonimo. Uostalom, i kao načelnik za privredni kriminal podnosio sam krivične prijave protiv pripadnika policije koji su zloupotrebili svoja ovlašćenja.
Koje su još mogućnosti građana da se žale na rad policajaca?