Odalović: Ne možemo dalje, iscrpeli smo sve resurse

Kako su rekli, sastanku sa predstavnicima ambasada i međunarodnih organizacija prisustvovali predstavnici ambasade SAD i Nemačke, Misije OEBS, Crvenog krsta i Kancelarije UN u Beogradu, a nisu se odazvali ambasade Velike Britanije, Francuske i Italije, Saveta Evrope, EU i Kancelarije NATO u Beogradu.

„Došli smo do trenutka u kojem smo morali na ovakav način da prezentujemo i javnosti i međunarodnim predstavnicima da očekujemo da njihove arhive, koje ne mogu biti ničije privatne, arhive onih kontigenata Kfora koji su imali pun mandat na Kosovu i Metohiji budu otvorene“, izjavio je predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović. Prema njegovim rečima, Radna grupa očekuje da se one stave u u funkciju traženja nestalih i prikupljanja dokaza za počinjene zločine.

„Danas smo predstavili dokumenta koji govore da postoje arhive Kfora, OEBS, UNMIK, Euleks, Haškog tribinala, koje daju odgovore na mnoga pitanja“, podvukao je Odalović.

„Nedopustivo je da ćutimo nad tim, da znamo da su tela pronađena, sahranjena na nepoznatoj lokaciji, a mi ih tražimo“, rekao je on.

Kako je naveo, tek posle 19 godina se došlo na lokaciju Bunker kod Đakovice, gde su tela pronađena jula i avgusta 1999. te sad iskopavana, a 19 godina se ćutalo, za šta su sve vreme dokumente posedovali kontigenti Kfora, koji su morali tada biti dostavljeni za identifikaciju.

„Zato pozivamo ambasade država da svoje, prvenstveno vojne strukture, koje su imale odgovornost u okviru Kfor, pregledaju svoje arhive i nama omoguće da pronađemo značajan broj nestalih“, izjavio je Odalović.

„Ne možemo dalje, jer smo iscrpeli naše unutrašnje resurse i sad udaramo u zatvorena vrata“, rekao je Odalović i apelovao da se ta vrata otvore i iz Prištine i iz međunarodne zajednice. On je predočio da su timovi Haškog tribunala 1999. i 2000. ekshumirali više od 4.000 tela, od kojih je identifikovano 2.000, a ostala su sahranjena na nepoznatim lokacijama.

„Želimo da tu dokumentaciju podele sa nama, jer mi imamo mandat i odgovornost pred porodicama“, rekao je.

Odalović je naglasio da to nije apel samo srpske strane, već jedinstveni zahtev Radne grupe i Beograda i Prištine, sa porodicama i kosovskih Srba i kosovskih Albanaca, da se rasvetle ti slučajevi.

Za te zločine će neko odgovarati, povezali smo komandnu odgovornost struktura Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) sa zločinima, dodao je on.

Odalović je napomenuo da su predali dokumentaciju i za slučaj Žute kuće.

„Molba je da nam pomognu da se sazna istina, oni su istraživali, bili na lokaciji, opisivali puteve kojim su Srbi prebacivani u ilegalne bolnice, ne vidim nijedan razlog da se ne otvori dubinska istraga i ispitaju oni koji su to pisali“, rekao je on, napominjući da je to rekao tužiocu Seržu Bramercu, koji je u poseti Srbiji.

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun je rekao da je Radna grupa do sad formirala jedinstvenu Bazu podataka o zločinima na Kosovu i Metohiji 1998, 1999. i 2000.

Drecun je predočio da su za zonu Drenica, koja je bila u fokusu izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, prikupljeno oko 650 događaja i oko 450 dokumenta, gde se još vodi kao nestalo 51 lice.

Prema njegovim rečima, za zonu Dukađini skupljena su 2.123 dokumenata.

„Za te dve zone ukupno je obrađeno 1.630 događaja o čemu svedoči 3.573 dokumenata“, rekao je on, uz ocenu da je to dovoljno da se pokrenu postupci za zločine.

Drecun je izjavio da su specijalizovanom tužilaštvu predali dokumentaciju bitnu za utvrđivanje komandne odgovornosti OVK.

On je ocenio da je ovo je najsnažniji napor države Srbije da prikupi dokumentaciju i sastavi bazu podataka i da može reći da je učinila sve da se procesuiraju počinioci zločina ne samo Srbima, već i Albancima i Romima, a kad posao bude završen, sastaviti publikaciju sa materijalima i upoznati domaću i međunarodnu javnost.