Odlazak iz Srbije nije bio lak, ali je bio neophodan 1

Čak i potpuna neizvesnost lutanja po belom svetu bolja je i uzbudljivija od ovdašnje neizvesnosti u sopstvenoj zemlji.

Normalan čovek ne može da podnese količinu užasa i primitivizma od ljudi koji vedre i oblače po Srbiji. Teme koje okupiraju naše ljude su tužne i jezive s obzirom na to da svet svakog dana ide napred i da neki ljudi zaista žive nasmejani, kaže za rubriku Naši ljudi u svetu Antonije Kosanović, diplomirani politikolog koji je, poput mnogih svojih prijatelja, nakon „maltretiranja sa poslodavcima za tragikomične novčane nagrade“, odlučio da ode u potragu za svojim parčetom sreće – van Srbije.

Sve ovo, dodaje, nema veze sa siromaštvom. Prosečan Srbin je, smatra on, izuzetno siromašnog duha, u moralnoj krizi i izjeden teškim životom. „Ne prođe dan da ne pomislim o ovim teškim temama, a u tim situacijama me uglavnom obuzme osećaj gorčine, ljutnje i boli“.

Odlazak iz Srbije nije bio lak, ali je bio neophodan 2Antonije od decembra 2017. godine živi i radi u Šenženu, kineska Guangdong provincija. U Beogradu je završio politikologiju na Fakultetu političkih nauka, a u Kini je radio kao privatni košarkaški trener i učitelj engleskog jezika.

Prvobitni plan bio je vratiti se nakon tri meseca. Kinu, međutim, nije napustio ni nakon gotovo dve godine.

„Kina je neverovatna zemlja kojoj sam do neba zahvalan na šansi koju mi je pružila da u njoj živim i radim. Kinezi su mi pomogli da iznova osetim sposobnost oslanjanja na spostvene snage, da se u tako dalekom i nepoznatom svetu mogu osloniti na svoje noge, na svoje znanje, iskustvo, karakter i kućno vaspitanje“, kaže Antonije.

Imao je, dodaje on, i priliku da vidi Aziju, da proputuje koliko je mogao i upozna narode o kojima je samo čitao i informisao se putem filmova ili vesti.

Odlazak iz svoje zemlje nije bio lak, ali mu je bio neophodan – „kao kiseonik davljeniku“, a Beograd, kojim se, kako kaže, nekada dičio, više ne liči na sebe.

„Grad ide u potpuno suprotnom pravcu od onoga kako mislim da jedna otvorena metropola treba da zrači i privlači. Drago mi je da ima toliko turista, ali iskreno ne razumem one koji ostaju duže od nekoliko dana u Beogradu“, priča naš sagovornik.

Tako bi o povratku u Srbiju, u njegovom slučaju, mogle presuditi samo lične emocije, a nikako neka vrsta „trule nostalgije“ – iskustvo života u Kini, dodaje, dubinski ga je promenilo, što nikako ne bi menjao.

„Čovek se po prirodi menja, ali iskustvo življenja i snalaženja u tako drugačijoj kulturi sa ogromnom jezičkom barijerom me je zasigurno promenilo. Definitivno nisam isti čovek kao i pre odlaska i zbog te transformacije sam istovremeno ponosan koliko i uplašen, jer uvek deo nas i naše prošlosti umire stvarajući prostor za nove stvari“, objašnjava Antonije.

Ipak, zemlja koja je „univerzum za sebe“ samo mu je usputna stanica, nikako mesto gde bi voleo da ostane.

Odlazak iz Srbije nije bio lak, ali je bio neophodan 3„Nakon određenog perioda provedenog vani nisam sasvim siguran da bih voleo da živim u društvu kao što je ovo“, kaže i objašnjava zbog čega – zbog specifičnog političkog uređenje društva, apsolutne kontrole protoka informacija, nadzornih sistema u velikim gradovima, kao i nivoa obaveštenosti običnog sveta o svetu oko sebe.

Sve ovo, smatra on, „ubija“ razvoj individualizma koji je u ostatku sveta, naročito među mlađom populacijom, nezaobilazan životni pristup. Život u Aziji po sebi je vrlo specifično iskustvo, ali Kina i kineski narod, naglašava, drugačiji je i od ostatka Azije.

„Zbog toga je aktuelna situacija u Hong Kongu izuzetno zanimljiva i tužna, jer je isti narod, pritom kulturološki potpuno različit, doveden do ivice sukoba. Hongkogžanima je nezamislivo da budu sastavni deo Kine. Entnički su naravno Kinezi, ali kulturološki i u glavama su mnogo više na zapadu. Neverovatan jaz se stvorio za vreme Britanaca, gotovo civilizacijski, pa će biti vrlo zanimljivo i problematično integrisati Hong Kong u ostatak Kine. Nisam srećan zbog onoga što sledi“, kaže nas sagovornik.

Odlazak iz Srbije nije bio lak, ali je bio neophodan 4Ono što ga je iznenadilo u razgovorima sa strancima i putnicima dok je boravio u Vijetnamu i Kambodži, jeste to da mladi u svojim ranim dvadesetim imaju mogućnost da na proputovanju provedu između šest meseci i godinu dana.

„Zamislite naše mlade sa takvim iskustvom drugačijih kultura, snalaženja i neverovatnih situacija. Međunacionalne tenzije na Balkanu bi splasnule za nekoliko godina, jer bi ljudi konačno razumeli da nam od komšija niko nije bliži i da možemo opstati svi jedino kroz iskrenu saradnju. Ali takav scenario ovde nije moguć za mog života“, poručuje Antonije.

https://www.instagram.com/p/B1TRMDGHJY6/

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

29 reagovanja na “Odlazak iz Srbije nije bio lak, ali je bio neophodan”

  1. Antonije,mlad I obrazovan,inteligentan.Politikolog.Odlicna analiza stanja u Srbiji,dobra poruka mladima u Srbiji.Promene,iskustva,ucenje.Mladi poput ovog momka,mogu doprineti srpskom drustvu,poprilicno

    • Antonije:“Normalan čovek ne može da podnese količinu užasa i primitivizma od ljudi koji vedre i oblače po Srbiji.“ ideolozi vlasti se plaše građana kao što je Antonije kao đavo od krsta. Teraju ih u beli svet da im NE SMETAJU u Srbiji… Naravno da bez građana kao što je Antonije Srbija nema nikavu budućnost….

      • Ma kako nema, ostaju maloumni botovi, budale i gnjide? Vodja huligana i politickog kupleraja im prezentuje svakodnevno svetlu buducnost?

        • Ja ostajem ovde i nisam maloumni bot. Ove na vlasti verovatno više mrzim od onih koji pišu ovakve komentare. Preživeli smo Turke, preživećemo i Vučića, a svi koji beže u stvari su poturice.

          • Nema maloumnog bota koji razume da je maloumni bot. Onda ne bi bio maloumni bot. Vi se verovatno pozivate na Matiju Beckovica: „Srbi su uvek imali visok procenat otpada. Srbi koji nisu ni Srbi.“(Bećković, Politika, 02.08.1991, citirajući R. Samardzica, akademika.). A znamo sta se sa nama otpadom radi. Isto sto i sa poturicama. Ako nas vec niste oterali (jer iz Srbije malo njih odlazi, vecina je oterana). Lepo je sto vi ostajete. Ipak su nacionalne mastarije vaznije od sebe i svoje porodice.

          • E moj gospodine Mitrovicu u tome I jeste problem. Mi uvek prezivljavamo nekoga I nesto kao da imamo po 6 zivota. I Tirke I Nemce I komunista I socijaliste I ove radikalske vucibatine, a zivoti prolaze. Ja sam prelomio I otisao pre 29 godina, nisam hteo da mi zivot pojede Milosevic I njegove bitange. Da sam ostao sada bi mi mozak trovao Vucic, bolje sto sam otisao. Nasa nacionalna svest zivi u 19. veku, mi bauljamo zbunjeni, dok nama vlada lud. A znamo sta lud radi zbunjenom. Neka Hvala.

  2. Previše defetizma, premalo borbenosti. Kinesku slobodu poredi sa našom. Da poredi ekonomiju, to bih razumeo. Poraženi beže, predaju se, ne bore se. Oni posle sole pamet drugima kako su oni pametni a mi glupi. Sramota, ako nemate bolje tekstove za objavljivanje, bar nemojte ovakve da objavljujete.

    • Samo ce nas omiljeni ‘Danas’ znati poentu objavljivanja jedne ovakve price, … u kojoj je ‘odlazak iz Srbije’ negde na cetvrtom mestu, ali su privatni ‘egotrip’, ‘individualizam bez svrhe’, ‘spoznaja i pronalazenje sebe besciljnim lutanjem u neodredjenom pravcu’, ocigledno na prva tri … ? 🙂

      • Ma ne, treba da živimo po „domaćinskim“ instrukcijama prepoštenog Palme i patrijarha Irineja.

        • Ma neeee, … zivis uvek po ‘sopstvenim instrukcijama’, … za licnim potrebama, strastima i nagonima, u vecnoj potrazi za sobom, neprekidno ubedjujuci sebe da si ljudsko bice, a ne golub ili paradajz, … ?

        • Не, боље је да млади остају и промене на боље своју околину а не себе али то је теже зар не. Лакше је „радити на себи“ што не би било лоше када би подраазумевало и рад са другима на побољшању околине. Звучи као клише али другог пута нема јер ефективно бежање охрабрује наопаку власт и цементира владавину духом ограничених а покварених у суштини.

    • Dajte napišite OTVORENO ZAŠTO niste objavili moj komentar. Zar ne vidite da dajete outogol. Zar zaista HOĆETE da prenosim koliko ste PRINCIPIJELNI i koliko ste OTVORENI.

      Da sam na vašem mestu ja bih to učinio.

    • I ocigledno da ne znas mnogo o borbenosti i koliko snage i borbe zahteva jedna ovakva promena – da se ode u drugu zemlju sa tako razlicitim jezikom, tradicijom i kulturom. Ne mozes ni da zamislis situaciju u kojoj se ovaj mladic i njemu slicni ljudi nalaze i snalaze i opstaju. Molim te ne pominji defetizam – izgleda da ne znas znacenje te reci..

    • Ne beze porazeni vec su oterani trezveni i hrabri, kojima je dosadilo da se bore sa kulturnim modelom koji istrajava par stotina godina i/ili im licno vreme bioloski istice. To su oni koji imaju smelosti da krenu u svet i bore se, ali ne za „nacionalno bice“ skolovano na tabloidima i rijalitijima vec za sopstvenu porodicu. Da od njih samih zavise licni uspesi i porazi. U Srbiji je pobedila najgora varijanta nacionalizma i to ima cenu. To je ona varijanta koja proteruje – pa i ubija, makar bio premijer ili kralj – najbolje medju svojima. Ko ne misli isto – putuj igumane ne brini za manastire, brisite napolje i ne trebate nam… i ostale nebuloze. Mada, mozemo videti ako hocemo, neki se zalazu za jos i goru verziju.

  3. Otisao sam iz zemlje, i ni jednom nisam zazalio.
    Istina je da mi nedostalju ljudi i rodni kraj, ali ne toliko da bih resio da se vratim, bas iz razloga opisanih u tekstu.
    kod nas je misljenje onih koji nisu izasli iz zemlje i videli nista van svog sela proglaseno dogmom, a razne mutivode to koriste i upravljaju zivotom i smrti gradjana.

    • Vama želim uspeha i sreću u životu.

      Medjutim, može se i u Srbiji, da se razumemo. Zadnjih godina veliki broj naših ljudi (uglavnom mladjih) našlo je načina da iz Srbije rade za inostrana tržišta (IT, Projektanti, Dizajneri, …). Trend je u brzom usponu. Ima ih već više desetina hiljada. Rade uspešno. Imaju posla. Dobro zaradjuju. Stekli su na najzahtevnijim tržištima reputaciju veoma solidnih profesionalaca. Pritom, ne radi se o nekom imaginarnom patriotizmu već je reč o jasnoj interesnoj računici.
      Dakle, kada se ima znanja može se itekako i u Srbiji, ovakva kakva je sada.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.