Foto: FreeImages/ Burcin Tuncer

Vršilac dužnosti direktora Inspektorata Stevan Đurović rekao je da se na toj liniji, kada je počela sa radom, javljalo i oko 300 ljudi dnevno, dok je broj poziva kasnije opao. On je kazao da su osim prijave rada „na crno“ građani prijavljivali i neisplaćivanje zarada, neplaćanja prekovremenog rada, neisplaćivanje naknada zaposlenima na trudničkom bolovanju i ugroženost bezbednosti na radu.

Đurović je rekao i da je otkriveno 270 neregistrovanih, odnosno „fantomskih firmi“, od kojih je 170 registrovalo posle nadzora, dok su ostale ugašene. Upitan o sektoru građevinarstva, Đurović je rekao da je to bio najviše kontrolisani sektor, i to u vreme građevinske sezone, i naveo primer da je u toku jednog dana pronađeno 446 neprijavljenih radnika. Dodao je i da je bilo 15 smrtnih slučajeva na radu u oblasti građevinarstva.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da je ove godine obavljeno 38 odsto nadzora više i da je zatečeno 17 odsto manje radnika „na crno“. On je istakao da je na sajtu Ministarstva objavljen registar poslodavaca koji nisu prijavili radnike i da će se sa tim nastaviti, a planirane su i zakonske odredbe kojima bi se propisalo da oni koji su kršili zakon ne mogu da učestvuju u javnim nabavkama.

Đorđević je rekao i da će se Ministarstvo truditi da popravi materijalni položaj inspektora i poručio da su radom „na crno“ na gubitku pre svega radnici i poslodavci koji poštuju zakon. Besplatan broj za prijave (0800 300 307) otvoren je u okviru projekta „Reci ne radu na crno“, za koji je podršku pružila ambasada Norveške. Ambasador Norveške Arne Sanes Bjornstad rekao je da je borba protiv rada „na crno“ odlična investicija, jer će država dobiti više kada oni koji rade nelegalno pređu u legalne tokove.

Povezani tekstovi