Još uvek su otvoreni međunarodni procesi o upotrebi zvučnog topa: Država odbila svaku nezavisnu istragu

Iako je slučaj još aktivan u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal odlučilo da nema mesta njihovom postupanju u ovom slučaju, poslednjim istupom Više javno tužilaštvo daje potpuno novo viđenje celog događaja.

Sagovornici Danasa ocenjuju da kao da su nadležni računali na kratku pamet javnosti, i podsećaju na sve procese, što domaće što međunarodne, koji su zbog upotrebe zabranjenog oružja nad mirnim demonstrantima pokrenuti.

Podsetimo, Prvo osnovno javno tužilaštvo nije maklo dalje od početka: uzeti su iskazi od oko 170 građana koji su izrazili spremnost da daju izjave, pribavljeni su izveštaji MUP-a, Ministarstva odbrane, BIA i Ministarstva zdravlja kao i video snimci sa sigurnosnih kamera na lokacijama koje su građani naveli.

Predmet još nije pravno kvalifikovan, a i dalje je u fazi predistrage.

Za razliku od institucija Republike Srbije, međunarodne institucije i organizacije još uvek vode postupke u cilju utvrđivanja okolnosti incidenta u kojem je došlo do povrede ljudskih prava više hiljada građana Srbije.

Beogradski centar za ljudska prava jedan je od šest nevladinih organizacija koje su napravile platformu svedočenja više od 3.000 ljudi koji su doživeli udar zvučnog topa 15. marta, i napravili bazu podataka.

Ujedno, to je i organizacija u čije su prostorije odmah nakon toga dolazili predstavnici tužilaštva i UKP-a.

Sonja Tošković podseća da su tada predali informacije koje imaju o saznanjima u tom trenutku, kao i da su uputili građane koji su dalje svedočili u tužilaštvu.

– U Srbiju je tokom 2025. godine upućeno sedam specijalnih procedura odnosno zahteva od međunarodnih specijalnih izvestilaca na razne teme, a država je odgovorila na samo dve. Od te dve, jedna se je vezana za 15. mart i upotrebu zvučnog topa. I posle toga, do ovog obrta situacije, narativ je i dalje isti, naše OJT nije došlo do dokaza da je bilo upotrebe zvučnog topa, a epiloga i dalje nema, navodi Tošković.

Ona dodaje da je veoma važno da ljudi koji su bili žrtve kršenja prava tog dana nikako ne smeju sada da se dovode u situaciju zastrašivanja i plašenja.

– Ti ljudi su žrtve. Šta se dogodilo odgovornost je države da to utvrdi. Ali nikako u kontekstu narativa da su ti građani nekoga obmanjivali, lagali, jer to nije istina, oni su doživeli različita traumatična iskustva te večeri. Niko to nije izmislio. Te večeri se nešto dogodilo. A to što mi i dalje ne znamo šta, to je pitanje za državu, ne za nas. Građane treba umiriti, navodi Tošković i napominje da ne vidi način da bi bilo ko od građana koji su te večeri doživeli traumatično iskustvo, mogao da odgovara na bilo koji način, i to zato što je zatražio pomoć, kaže Tošković.

Podsećamo, nakon događaja od 15. marta, najpre je Evropski sud za ljudska prava doneo u aprilu 2025. privremenu meru i naložio Srbiji da se do daljeg uzdrži od upotrebe zvučnih uređaja za kontrolu okupljanja.

Komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija izrazio je spremnost da njegovo Telo sprovede misiju utvrđivanja činjenica, temeljnu istragu tražila je i specijalna izvestiteljka UN-a za borbu protiv torture, dok je šest specijalnih izvestilaca UN-a istaklo da informacije koje su dobili od srpskih vlasti u vezi sa incidentom 15. marta izazivaju ozbiljnu zabrinutost u pogledu pune primene obaveza Vlade Srbije u poštovanju i zaštiti prava i osnovnih sloboda građana.

– Prvi put je Srbiju posetio visoki komesar za ljudska prava UN u junu 25, što je veoma važno. On je nakon toga ponudio državi nezavisnu i nepristrasnu misiju UN da se dodatno pomogne i istraži šta se dogodilo 15. marta i nakon toga, a kasnije je imao još tri izjave o situaciji u Srbiji. To je veoma visok nivo, da visoki komesar u svojim obraćanjima na sednicama Saveta za ljudska prava, dovodi Srbiju u kontekst kršenja prava, situacije koja izaziva zabrinutost. Naravno, država na tu ponudu nije odgovorila, navodi Tošković.

Šest izvestilaca UN izrazilo je, između ostalog zabrinutost zbog navodne upotrebe neidentifikovanog akustičnog oružja u cilju nezakonitog rasterivanja mirnog okupljanja, što je, prema dostupnim informacijama, dovelo do teških povreda, panike i ozbiljnih zdravstvenih posledica kod većeg broja učesnika protesta, navedeno je u izveštaju. Izvestioci beleže i prisustvo policijskog vozila opremljenog uređajem nalik na LRAD 450XL u neposrednoj blizini mesta na kojem je udar percipiran.

Pitanja na koja su zahtevali odgovore od domaćih vlasti, ostali su bez konkretnijih detalja, osim što je naša vlada napisala da „upotrebe zvučnog topa nije bilo“.

Hitnu istragu zahtevao je i komesar Saveta Evrope za ljudska prava, dok je u izveštaju o Srbiji za 2025. godinu Evropska komisija navela da nije bilo kredibilnih mera vlasti u Srbiji koje bi negirale upotrebu zvučnog uređaja.

Komesar Saveta Evrope boravio je u Srbiji u aprilu i obavio razgovore sa studentima, državom, predstavnicima ministarstva, ombudsmanom, civilnim društvom, novinarima, i u svom izveštaju izrazio zabrinutost zbog ponašanja vlasti u Srbiji, ali ih je i požurio da što pre zaključe istragu i otkriju kako je došlo do incidenta kao i ko je za njega odgovoran. U svojoj drugoj poseti Srbiji, ove godine, državni vrh mu je otkazao unapred zakazane sastanke.

Kako Tošković podseća, i međunarodnom sudu u Strazburu podneta je predstavka u ime 47 građana, koja se još uvek razmatra.

– Potpuno sam šokirana ovakvim obrtom situacije i potez VJT vidim kao pravni nonsens i pokušaj zastrašivanja. Jer ne mogu da razumem da na osnovu onoga što se pojavilo u javnosti, tog zapisnika i onoga što je izvučeno iz konteksta, da tu ima bilo kakvih elemenata za krivično gonjenje i bilo kakvu ozbiljnu istragu. Možda je to, nažalost, skretanje pažnje sa nekih drugih tema koje se dešavaju u Srbiji. Zato je bitna poruka građanima koji su bili žrtve da je država dužna da odgovori ali ne ovakvim narativom koji nam se sada pojavljuje. Tužilaštvo bi moralo da izađe sa mnogo ozbiljnijim objašnjenjem o čemu se ovde zapravo radi, zaključuje Tošković.