Pljušte prijave za plagijate protiv v.d. dekanke Filološkog 1Foto: Stefana Savić

Osim Marković, zahtevi za utvrđivanje neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova podneti su protiv još nekoliko profesora Filološkog fakulteta, koji su sa v.d. dekankom bili koautori u osporenim naučnim radovima.

Pošto Fakultet nema Etičku komisiju, zahtevi za utvrđivanje neakademskog ponašanja upućivani su Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, odakle su vraćeni na Filološki, uz obrazloženje da tako predviđa procedura.

Svi zahtevi zavedeni su u arhivi Fakulteta. Nastavnici Filološkog fakulteta više puta su tražili da se formira Etička komisija, a to nije učinjeno ni nakon što je Odbor za profesionalnu etiku UB izrekao Ljiljani Marković u februaru javnu opomenu zbog kršenja Kodeksa profesionalne etike. Upravo je nepostojanje Etičke komisije bio jedan od razloga za takvu odluku Odbora.

Docentkinja na Filološkom fakultetu Mejsun Garajbe Simonović do sada je podnela osam zahteva za utvrđivanje neakademskog ponašanja prilikom pisanja naučnih radova. U njima Garajbe Simonović iznosi dokaze da su jedna monografija i 10 članaka u kojima je Marković autor ili koautor, plagirani ili autoplagirani plagijati.

– U tim radovima su bez odgovarajućeg navođenja izvornog autorstva preuzimani tekstovi iz tuđih diplomskih radova, master radova, doktorata, Vikipedije, blogova i ličnih internet stranica, kao i raznih uglednih naučnih monografija i ozbiljnih individualnih i kolektivnih istraživanja. Sve to je dokumentovano sa nekoliko stotina stranica izvornog materijala. Primera radi, kao izvor iz kog je preuzimano našla se i knjiga Sretena Petrovića „Kulturologija“, koja je višedecenijski udžbenik za studente Filološkog fakulteta – kaže za Danas Garajbe Simonović.

U jednom od zahteva, u kome je analiziran rad „Neke odlike obrazovanja u Japanu“ iz 2013. godine, navedeni su primeri na koji način je prisvojena ne samo struktura i sadržaj jednog dela izvornika (u pitanju je knjiga „Understanding Japanese society“ Džoj Hendri), već i terenska istraživanja i činjenice iz ličnog života autorke.

– Tako, na primer, kod Hendrijeve, na stranici 112 izdanja iz 1995. godine stoji rečenica na engleskom, identična u radu Ljiljane Marković na stranici 36 izložena u muškom rodu, iako je autor izvornog teksta, kao i ona sama, ženskog pola – kaže Garajbe Simonović.

Radovi koje je analizirala su, prema rečima naše sagovornice, neretko služili za sticanje uslova za izbor u zvanje redovnog profesora ili pak za produžetak radnog odnosa nakon sticanja uslova za penziju. Upravo taj produžetak je omogućio Marković da obavlja funkciju dekanke.

I analize koje je radila profesorka Filološkog fakulteta Duška Klikovac sa nekoliko kolega takođe obiluju dokazima o preuzimaju tuđih radova bez adekvatnog navođenja izvora.

– Knjiga „Škola i biblioteka“, čiji su autori Aleksandra Vraneš, Ljiljana Marković, Ljiljana Bajić i Stana Smiljković, nastala je kombinacijom više od 30 radova pomenutih autorki, koji nisu nigde u knjizi navedeni. Ono što ovu knjigu čini jedinstvenom jesu ponavljanja teksta unutar nje: na preko 30 mesta u knjizi nalazi se isti tekst. Ako čovek pregleda radove od kojih je knjiga nastala, utvrđuje da se i oni sami međusobno preklapaju do te mere da se neki tekstovi pojavljuju u tri, četiri, pa i pet drugih radova istog autora. Tako se pred čitaocem otkriva razgranata i složena mreža identičnih tekstova, pomoću koje su i stvorene naizgled impresivne bibliografije autorki knjige. Poseban kuriozitet je bibliografija u ovoj knjizi: ona se u samo nekoliko slučajeva poklapa sa imenima i radovima koji se u knjizi nalaze – ističe Klikovac za Danas.

Među materijalom o kome treba da raspravlja Etička komisija je i članak Ljiljane Marković „Vidovi organizacije znanja i upravljanja informacijama za potrebe dece“, objavljen u zborniku koji je uredila Aleksandra Vraneš.

– Više od polovine rada preuzeto je, bez ikakve naznake, iz knjige Aleksandre Vraneš „Visokoškolske biblioteke“. Kao urednica zbornika A. Vraneš je svakako bila upoznata sa sadržinom rada i prepoznala svoj tekst u njemu, što implicira i da je dala svoje odobrenje da se on objavi pod tuđim imenom. Nešto kao prijateljska pozajmica, kakve, međutim, u nauci nisu dozvoljene – navodi Klikovac.

Produženje radnog odnosa

I dok se više godina čeka formiranje Etičke komisije na Filološkom fakultetu koja treba da se izjasni o podnetim zahtevima za utvrđivanje neakademskog ponašanja Ljiljane Marković, pokrenuta je inicijativa da njoj po drugi put bude produžen radni odnos nakon sticanja uslova za penziju. Taj predlog je potekao od Anđelke Mitrović, upravnice Katedre za orijentalistiku.

close
Pljušte prijave za plagijate protiv v.d. dekanke Filološkog 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.