Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJICVeć devet meseci smo kao u zatvoru, jada se Nikola Stojanović Kokola, poznati novosadski arhitekta koji živi u Domu za stare na Novom naselju u okviru Gerontološkog centra „Novi Sad“.
On je dobrog zdravlja i pokretan, ali, kao i svi ostali korisnici doma, ne može da izlazi iz svoje sobe.
– Imam dosta prijatelja u gradu, mogao bih da ih obiđem, da porazgovaramo, popijemo kafu, malo prošetam, da mi lakše i lepše prođe dan, uz poštovanje svih mera zaštite, kao što čine i ostali građani, kaže Nikola.
To bi mu, kaže, podiglo samopouzdanje, oraspoložilo ga, jer čovek je društveno biće i potrebni su mu ljudski kontakti, posebno u teškim situacijama.
Dozvoljene su samo retke, kratkotrajne, 15-minutne posete uz obaveznu distancu – posetioci i stanari doma gledaju se kroz staklo.
Epidemija korona virusa i mere nadležnih domove za stare pretvorili su u svojevrsne zatvore, a njihove stanare u zatvorenike.
U brizi za njihove živote država ih je stegla u zagrljaj koji guši. Do poslednjeg daha.
Sofija Većkalov objavila je još pre tri meseca na svom Fejsbuk nalogu vapaj „Da li ćemo mi iz gerontocentara ikad više izaći u šetnju“?
„Evo mene u GC „Novi Sad“ Liman. Pored Dunava, Štranda i divne šetališne staze pored samog Doma, mi hodamo samo po hodnicima, nema dvorišta, nema izlaza na veliku terasu, nema neba iznad glave. A koroni se ne vidi kraj! Uz to teče rekonstrukcija i adaptacija zgrade, što nas zasipa prašinom i bukom. Da li će ovo trajati do kraja naših života?“
Odnedavno, nastavlja Nikola, više ne obeduju u trpezariji ni stanari koji su pokretni, već im se obroci služe u sobama.
Tako je njihovo kretanje svedeno na minimum, ograničeno dimenzijama soba, a međusobni kontakti potpuno onemogućeni.
Kakav je to psihički teret za ljude koji su na kraju životnog veka, može se samo pretpostaviti.
Neizbežna je asocijacija na štićenike antologijskog filma „Let iznad kukavičjeg gnezda“.
Slično je i u drugim domovima za stare u Srbiji.
Direktorica Gerontološkog centra Novi Sad Slavica Škrbić potvrdila je Nikoline navode, ali napominje da oni postupaju po nalozima nadležnih vodeći pre svega računa o zdravlju i životima stanara domova.
– Tačno je da su korisnici onemogućeni već devet meseci da se kreću van Ustanove. Po instrukciji resornog Ministarstva od 12. marta i Naredbe od 13. marta 2020, koje su objavljene na sajtu Ministarstva i dostupne javnosti, naši objekti su zatvoreni i u njih mogu ući i izaći samo osobe koje rade u Ustanovi. Međutim, korisnici mogu u svakom momentu da prekinu boravak u našoj ustanovi i da istu napuste, u tome ne postoje ograničenja, navela je u preciznom, birokratskom stilu direktorka u mejlu kao odgovor na pitanje Danasa ko je propisao te mere. U stilu – kome se ne sviđa može da ide gde hoće!
Škrbić ističe da podela obroka po sobama nema nikakve veze sa nedavnim samoubistvom jednog stanara već da je to „isključivo preventivna mera i poštovanje instrukcija Kriznog štaba po kojima je zabranjeno okupljanje više od pet ljudi, a po Nalogu epidemiologa koji je nama dostavljen više od dvoje ljudi“.
Kako je ljudima koji već bezmalo godinu dana ne mogu da izađu ni na ulicu, a samo im je prozor pogled u svet, teško je zamisliti onima koji to nisu doživeli. Direktorka naglašava da zaposleni u GC „Novi Sad“ rade na „očuvanju psiho-fizičkog zdravlja korisnika“ te da im je „primarni cilj očuvanje života i zdravlja ljudi koji žive i borave u ustanovi“.
U Gerontološkom centru „Novi Sad“ i pored svih mera predostrožnosti došlo je od zaražavanja „jednog broja radnika“, a odsutni su i oni koji su bili u kontaktu sa njima.
Slavica Škrbić navodi da to ne ugrožava proces rada, jer su za te radnike našli zamene.
Na sajtu te ustanove mesecima je istaknut oglas da se hitno traže medicinske sestre, negovateljice, servirke, čistačice…
Ne pominje da je bilo slučajeva zaraze virusom i među stanarima domova, iako je letos Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo obnarodovao da je „virus potvrđen kod dvoje korisnika i četvoro zaposlenih“.
Sada je, tvrdi ona, drugačije.
– Epidemiološka situacija u centru je pod kontrolom, u svemu se postupa po nalozima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva zdravlja i Epidemiološke službe“, zaključuje direktorica Gerontološkog centra „Novi Sad“. A u tim nalozima i naredbama nema mesta za šetnju, kafu, čašicu razgovora, za elementarna ljudska prava najstarijih građana.
Hitna pomoć odbija prevoz?
Radoslav Milovanović iz Udruženja privatnih domova za stare izjavio je da se dešavalo da Hitna pomoć nije htela da preveze štićenike iz privatnih domova socijalne zaštite u bolnicu. „Odgovor Hitne pomoći je bio da trenutno nisu u mogućnosti da prevezu, čak je bilo odgovora da oni imaju takvo naređenje“, rekao je Milovanović u Danu uživo televizije N1. Kazao je i da je predat dopis nadležnim ministarstvima o tom problemu, ali da oni nisu odgovorili.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
