Podrška inicijativi Danasa za izgradnju internata za đake

Milan Raspopović, koji je 31 godinu bio na čelu Matematičke gimnazije, kaže da bi izgradnja internata za đake ove škole bila višestruko značajna.

– Učenici bi bili na okupu i jedinstvenije bi se organizovali i usmeravali na razne aktivnosti. Ovome dodajem važno pitanje tretmana profesora, njihovu mogućnost za napredovanje i stručno usavršavanje, kao i mogućnost da naši nastavnici vode seminare za usavršavanje drugih profesora matematike i prirodnih nauka. Ne zaboravite i važan segment u obrazovanju: to je udžbenička literatura. Sve to može da se objedini na jednom mestu i da doprinosi daljem razvoju naše škole. Istovremeno je važno pitanje koje zakonski treba rešiti: status škole i njenih zaposlenih – ističe Raspopović.

On smatra da se pomenute ideje mogu realizovati u saradnji sa Ministarstvom prosvete i drugim obrazovnim institucijama.

– Poznajem ministra Šarčevića i imam poverenje u njega, vidim da se zalaže za razvoj obrazovanja i ima pozitivan odnos prema Matematičkoj gimnaziji – kaže Raspopović.

Miloljub Albijanić, profesor Matematičke gimnazije i FEFA, navodi da razvoj obrazovanja u Srbiji treba usmeriti ka najboljima, odnosno dodatnim ulaganjem u najbolje prosvetne institucije kao što je Matematička gimnazija.

– Podržavam ovu ideju o izgradnji naučno-tehnološkog centra koji otvara učenicima Matematičke gimnazije nove mogućnosti. Uz učenički internat, na jednom mestu učenici bi imali priliku da se više druže, zajedno uče, pripremaju za takmičenja itd. Matematička gimnazija, kao jedna od najboljih škola na svetu, treba da reši i druga pitanja kao što su status zaposlenih i jasno isticanje škole u Zakonu, tako da se prepoznaje njen kvalitet i posebnosti. Za takav poduhvat neophodna je podrška Vlade, a premijerka Ana Brnabić i ministar Šarčević pokazuju razumevanje za našu školu i njene potrebe – rekao je Albijanić.

Vladimir Dragović, direktor Matematičke gimnazije od 2004. do 2008, nekadašnji učenik i dugogodišnji profesor ove škole, podržava izgradnju doma za učenike Matematičke gimnazije, koji bi bio funkcionalno i prostorno vezan za Gimnaziju. Dragović ukazuje da savremena pedagogija jasno ističe značaj vannastavnih procesa sticanja znanja i druženja učenika, paralelno sa tradicionalnom nastavom, što je posebno važno u slučaju Matematičke gimnazije.

– Treba imati u vidu i da moskovska škola „Kolmogorov“, po uzoru na koju je Matematička gimnazija u Beogradu i nastala, od samog početka ima internat. Prilikom poseta školi „Kolmogorov“ imali smo priliku da se ubedimo koliko je internatska komponenta bitna. Predlog bih dopunio zahtevom da se izradi poseban pravni dokument koji bi regulisao rad Matematičke gimnazije, uzimajući u obzir sve specifike njenog delovanja – smatra Dragović.

Aktuelni direktor Srđan Ognjanović kaže da problem doma za učenike postoji u Matematičkoj gimnaziji od njenog osnivanja i pored čestih obećanja nije do sada rešen. Podseća da je Vlada

Srbije svojevremeno objavila kao svoj plan izgradnju kampusa, ali da je od tada prošlo sedam-osam godina, a brojni đaci ove škole iz unutrašnjosti su i dalje bez svoje zgrade.

– Siguran sam da izvestan broj jako talentovane dece odustane od naše škole zbog teških uslova za rad. A to je onda neprocenjiva šteta i za njih, ali i za čitavo naše društvo u kome permanentno nedostaju programeri, inženjeri, matematičari. Značajno je i to da Beograd nema centar za stručno usavršavanje nastavnika za razliku od Niša, Smedereva, Čačka i mnogih drugih gradova u Srbiji. U periodu kada učenici nisu u kampusu, prostorije bi mogle i te kako dobro da se iskoriste za ovu namenu, ali i za gostovanje predavača, škola iz inostranstva, takmičenja i slično – navodi Ognjanović.