Pokrenuta peticija za zaštitu romskog kulturnog nasleđa u Ulici Gospodara Vučića 1Foto: Plakat peticije

Peticiju, koja će biti upućena gradonačelniku Beograda Zoranu Radojičiću i premijerki Ani Brnabić, pokrenuli su Skupština slobodne Srbije i Alijansa protiv diskriminacije Roma.

Ovaj kompleks su pripadnici romske zajednice kupili dvadesetih godina prošloga veka za potrebe negovanja svog kulturnog identiteta i tradicije.

“Na tom mestu je zasađeno drvo posvećeno Tetkici Bibiji, a u dvorištu se nalazi spomen-obeležje podignuto u znak sećanja na Rome stradale tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata”, piše u peticiji.

U sklopu tog spomen-obeležja nalaze se četiri mermerne ploče sa imenima palih boraca, kao i imenima dobrotvora i članova udruženja koji su pre stotinak godina podigli spomenik uz pomoć dobrovoljnih priloga.

Ovaj spomenik je jedino spomen-obeležje na teritoriji cele Republike Srbije posvećeno stradalim Romima tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.

Pored spomenika, u dvorištu se nalazi i spomen-ploča posvećena žrtvama nacista iz 1941. godine. “Na tom mestu podignuta je i kapelica – svetilište, posvećeno svetici Tetkici Bibiji, zaštitnici dece, koja je krsna slava pravoslavnih Roma.

Slava Tetkica Bibija je od decembra 2019. godine uvršćena i u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije pod rednim brojem 49, čime kapela Tetkice Bibije postaje još značajnija kao aktivno kultno mesto posvećeno ovoj nekanonizovanoj svetici”, navodi se u peticiji.

Od 1934. ovaj kompleks je upisan kao vlasništvo Udruženja beogradskih cigana svečara tetkice Bibije.

Od tada se Romi iz Beograda i cele Srbije svake godine do danas, svakog trećeg petka posle praznika „Bele poklade“, okupljaju na ovom mestu i odaju počast svojoj zaštitnici.

Ovaj objekat koji su Romi kupili, posle drugog svetskog rata je nacionalizovan i prešao je u vlasništvo Republike Srbije.

Od tada do sedamdesetih godina 20. veka, Romi nastavljaju da koriste objekat i obeležavaju ovaj verski praznik bez zvanične dozvole korišćenja. Uz podršku istaknutih romskih aktivista, 1976. godine, tadašnje vlasti donose odluku da daju pravo namenskog korišćenja, tada registrovanom, Društvu Roma Beograd. U ovim prostorijama su se okupljali svi značajni romski aktivisti koji su uticali na razvoj jugoslovenskog i svetskog romskog pokreta.

U septembru prošle godine, naglašava se u tekstu peticije, nepoznata osoba, koja se predstavila kao „nalogodavac“, s grupom radnika započela je rušenje ovog objekta, i to bez građevinske dozvole i ostale prateće dokumentacije.

“Rušenje je prekinuto zahvaljujući romskim aktivistima, ali je drvo koje ima poseban simbol za Rome Beograda, isečeno i skinut je krov sa kapelice.

Republička direkcija za imovinu je, i pored saznanja da se radi o objektu od posebnog značaja za romsku zajednicu, 20. marta 2020. godine prodala deo zemljišta privatnim licima i sada se očekuje kompletno rušenje objekta, uključujući i spomenik i kapelicu”, piše u peticiji koji svi zainteresovani mogu potpisati na kreni-pokreni.org.

Javni apel

Nedavno su udruženja Društvo konzervatora Srbije, Evropa Nostra Srbija i ICOMOS Srbija uputili javni apel svim nadležnim institucijama Srbije i Beograda kako bi se sprečilo rušenje romskog objekta u Gospodara Vučića 49. Kako smatraju, ovo spomen obeležje zavređuje da bude utvrđeno kao nepokretno kulturno dobro, a ne da bude bespovratno uklonjeno.

close
Pokrenuta peticija za zaštitu romskog kulturnog nasleđa u Ulici Gospodara Vučića 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.