Policija da reaguje i hitno udalji nasilnika 1Foto: Medija centar

Važno je da svuda postoji jasna i dostupna informacija da će policija i sve institucije reagovati na svako nasilje, i da se to ponavlja. Nužno je da policija reaguje hitnim merama udaljenja učinioca, a da sud zbog povećanog bezbednosnog rizika produži mere. Žene i deca moraju da ostaju bezbedni u domovima – ističe za Danas Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).

Kako dodaje naša sagovornica, nužna je selektivna i osetljiva socijalna politika, usmerena na višestruko ranjive kategorije žena, siromašne, Romkinje, žene sa invaliditetom, izbegle i raseljene, one koje žive na selu i u udaljenim naseljima, starije od 65 godina, samohrane majke u neformalnoj ekonomiji i one koje će ostati bez posla.

– Dobro je ako žene mogu da zadrže kontakt sa susedima, prijateljima, rođacima koji su osobe od poverenja, da ugovore „šifre“ ili sigurnosni znak. Konačno, treba da znaju da nije zabranjeno bežati i u vreme policijskog časa, ako je ugroženost ozbiljna – naglašava Ignjatović.

Na pitanje da li je AŽC imao više poziva za pomoć od žena žrtava nasilja u partnersko/porodičnim odnosima otkako je počelo vanredno stanje, Danasova sagovornica odgovara da broj poziva jeste veći nego u prvoj nedelji po uvođenju vanrednog stanja, „ali ne znatno, i ne samo zbog prijave nasilja“.

– Žene su jako uznemirene, neke su u izuzetno teškoj materijalnoj situaciji, jer su ostale bez zarada, imaju teškoće u organizovanju brige za decu dok rade, neke imaju započete sudske postupke, pitaju o regulisanju viđanja dece sa očevima – ukazuje Ignjatović.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš nedavno je govorio o „zastrašujućem globalnom porastu nasilja u porodici“ tokom pandemije korona virusa.

Ignjatović objašnjava da informacije o povećanju broja prijava nasilja stižu iz različitih država i da iskustva potvrđuju da se nasilje prema ženama i deci pojačava u svim situacijama krize, katastrofe i ratova,“ iako ono već ima epidemijske karakteristike – jedna od tri žene širom sveta iskusi neku formu fizičkog ili seksualnog nasilja tokom svog života“.

– Situaciju sa pandemijom otežava to što su žene prinuđene da znatno više vremena provode sa nasilnim partnerom ili članom porodice, uz stroge mere izolacije i socijalne distance, ali i to što su nadležne institucije preopterećene ili imaju promenjene režime rada. Ženama može biti teže da pozovu pomoć, jer su pod većom kontrolom nasilnika, mogu strahovati od toga kakva će biti reakcija policije i da li će dobiti konkretnu pomoć. Zastrašene su i zbog ekonomske situacije, koja može biti gora, a koja smanjuje šanse za napuštanje nasilnika. Svakako, broj poziva i prijava nasilja neće uvek odražavati to šta se dešava u domu – navodi Ignjatović.

SOS telefoni

SOS telefon Autonomnog ženskog centra je 066/510-3542, a telefon za pružanje besplatne pravne podrške 065/265-6178. Oba broja telefona su dostupna radnim danima od 10 do 15 časova. Pomoć i podršku AŽC-a možete potražiti i putem mejla zene.savetŽazc.org.rs i pravnapomoc@azc.org.rs, kao i putem Fejsbuk naloga.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.