Foto: Pixabay / jarmoluk

Broj gojazne dece u Srbiji raste iz godine u godinu, što predstavlja potencijal za veliko opterećenje građana hroničnim nezaraznim bolestima u narednim decenijama, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Prekomerna težina i gojaznost u detinjstvu imaju poseban značaj zbog ranog početka različitih oboljenja povezanih sa prekomernom težinom, kao što su šećerna bolest, rani metabolički sindrom, povišen pritisak, bolesti srca.

Predstavnica i šefica Kancelarije SZO u Srbiji dr Žofija Pustai napominje za portal Danasa da je ulaganje u prevenciju daleko isplativije u poređenju sa troškovima koje iziskuje lečenje posledica hroničnih nezaraznih bolesti.

Takva oboljenja vode ka prevremenoj smrti ili neretko životu sa invaliditetom, povećava se pritisak na zdravstveni sistem, vidljiv je uticaj i na ekonomski razvoj, koji je ugrožen zbog smanjenja produktivnosti. Procenjeno je da je na globalnom nivou došlo do smanjenja ekonomskog rasta od 0,5 odsto za svakih 10 odsto povećanja smrtnosti od hroničnih nezaraznih bolesti.

Prema podacima SZO, hronične nezarazne bolesti su jedan od najvećih izazova za održivi razvoj u 21. veku i vodeći su uzrok obolevanja i umiranja na globalnom nivou. Evropski region je najviše pogođen, a uticaj glavnih bolesti srca i krvnih sudova, šećera, raka, hronične respiratorne bolesti i mentalnih poremećaja je alarmantan. Zajedno, ovih pet bolesti čine procenjenih 86 odsto smrtnih slučajeva i 77 odsto opterećenja bolešću u regionu. Države članice u Evropskom regionu SZO sprovele su ključne promene kao odgovor na rastući broj slučajeva ovih bolesti. Da smo na pravom putu svedoči opadanje broja preranih smrti od nezaraznih bolesti, ali još postoji ogroman prostor za unapređenjeobjašnjava Pustai.

Procene SZO pokazuju da su ove bolesti činile 94 odsto svih smrtnih slučajeva u Srbiji u 2014. godini. Umiranje od ovih bolesti u Srbiji je veće u poređenju sa Evropskim regionom SZO, ali je smrtnost za bolesti srca i krvnih sudova smanjena poslednjih godina. Ne treba zaboraviti da je upravo indeks povišene telesne mase glavni faktor rizika za navedene četiri bolesti, dodaje ona.

Porast obolevanja od ovih bolesti je u vezi sa četiri glavna faktora rizika: upotreba duvana i alkohola, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana. Procenjeno je da se najmanje 80 odsto svih srčanih bolesti, moždanih udara i šećernih bolesti, kao i 40 odsto karcinoma može da se spreči promenama životnog stila. Rano otkrivanje i lečenje takođe mogu doprineti dobrom kvalitetu života i smanjenju oboljevanja i umiranjaističe naša sagovornica.

Srbija, kaže, ima potencijal da napravi značajan napredak u povećanju pokrivenosti osnovnim intervencijama za prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti. Strategije ili programi koji imaju za cilj sprečavanje pušenja i konzumiranja alkohola, promovisanje pravilne ishrane i fizičke aktivnosti efikasni su ako se dobro primenjuju.

Pustai podseća da je SZO, da bi se izbeglo prerano umiranje, kao i da bi se uticalo na smanjenje opterećenja ovim bolestima, usvojila Akcioni plan za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti u Evropskom regionu SZO, za period 2016–2025. Plan je postavio viziju za prevenciju, rano otkivanje bez preranog umiranja i smanjenja invalidnosti koja se može izbeći, a realizacija planiranih aktivnosti će voditi zemlje ka dostizanju održivih ciljeva razvoja do 2030.godine.

Zdravstveni sektor, sam po sebi, nije dovoljan da odgovori na ovaj globalni problem, već je neophodno sprovoditi mere u svim sektorima kako bi se ublažile, sprečile i kontrolisale ove bolesti – dodaje Pustai.

Tokom protekle tri decenije u svetu, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, došlo je do porasta broja gojaznih u odnosu na problem pothranjenosti koji je bio ključni do tada, a sve to kao rezultat prelaska na visoko energetsku ishranu i uglavnom sedećeg načina života i smanjene fizičke aktivnosti.

Prema podacima SZO u 2016. godini, 39 odsto odraslih, imalo je prekomernu težinu, a 13 odsto od njih je bilo gojazno.

Podaci iz Istraživanja o zdravlju stanovništva Srbije, koje je realizovao Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” 2013. godine, pokazuju da je 56,3 odsto odrasle populacije u Srbiji imalo prekomernu težinu, a od toga 21,2 odsto je klinički gojazno.

Rezultati studije o dečijoj gojaznosti, sprovedene prema SZO metodologiji u Srbiji 2015. godine od strane, pokazuju da je gojaznost kod dece u Srbiji koja imaju od šest do devet godina uporediva sa prilično visokim rezultatima u drugim evropskim zemljama (23,1 odsto dece u Srbiji je sa prekomernom težinom, a 6,9 odsto smatra se gojaznim).

Slične rezultate je pokazalo Istraživanje o zdravstvenom ponašanju dece školskog uzrasta koje je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije 2017. prema jedinstvenoj metodologiji SZO i koje pokazuje da petina adolescenata ima prekomernu težinu.

Kada je reč o pitanjima vezanim za ishranu, mere fiskalne politike, zakonska regulativa koja se odnosi na smanjenje marketinškog pritiska kada je u pitanju reklamiranje proizvoda i mere za smanjenje prekomernog unosa soli su takođe potrebne u Srbiji.

Podržavajuće okruženje je ključno u oblikovanju izbora ljudi, čineći izbor zdravije hrane i redovne fizičke aktivnosti najlakšim izborom (izbor koji je najpristupačniji i dostupan), i stoga sprečava prekomernu težinu i gojaznost. Neke od mera koje su već sprovedene u nekim zemljama uključuju ograničenja za promotivni marketing, poreze na šećerna zaslađena pića i jasne oznake na proizvodima – kako bi se podstaklo bolje razumevanje sadržaja u prehrambenim proizvodima.

Ne smemo zaboraviti da prehrambena industrija takođe može igrati značajnu ulogu u promovisanju pravilne ishrane smanjenjem sadržaja masti, šećera i soli u prerađenim namirnicama.

Srbija i dokumenti

Srbija je prošle godine usvojila dva važna regulatorna akta: Uredbu o Nacionalnom programu za sprečavanje gojaznosti kod dece i odraslih i Pravilnik o detaljnim uslovima za organizovanje, sprovođenje i praćenje ishrane u osnovnoj školi, koji obezbeđuju okvir za sprovođenje neophodnih koraka u prevenciji gojaznosti. U 2017. godini Vlada Srbije je donela Strategiju javnog zdravlja, koja zajedno sa ranije usvojenim Zakonom o javnom zdravlju, pruža osnovu za sprovođenje različitih intervencija koje se odnose na ovu problematiku.

Povezani tekstovi