Posle 1. juna presuđuje Vrhovni sud?

Vrhovni sud Srbije može i treći put da ukine presudu za zločin na Ibarskoj magistrali prema trenutnom Zakoniku o krivičnom postupku, ali ukoliko razmatra presudu posle 1. juna ove godine, kada stupa na snagu novi ZKP, predmet ne može biti vraćen na ponovno suđenje – objašnjava za Danas profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić. On naglašava da će prema novom ZKP od 1. juna ove godine, u slučaju Ibarske magistrale Vrhovni sud morati da presudi ukoliko želi da ukine odluku prvostepenog suda, jer je ona do sada već dva puta ukidana.

Teranje Suda

Pravnik Beogradskog centra za ljudska prava Bojan Đurić rekao je agenciji Beta da je Vrhovni sud, budući da je ovlašćen da sudi kao sud pune jurisdikcije, i do sada mogao da sam sudi u slučaju Ibarske magistrale, umesto da predmet vraća u prvostepeni postupak.

– I u ovom trenutku samo od procene Suda zavisi da li će sam da presudi, a novi zakon je samo teranje Suda da iskoristi svoja ovlašćenja – ukazuje Đurić.

Prema novom ZKP, kada je prvostepena presuda dva puta ukinuta drugostepeni sud mora sam da reši taj predmet. U tom slučaju dozvoljena je žalba na presudu u trećem stepenu o kojoj odlučuje sedmočlano veće Vrhovnog suda.
Predsednik Advokatske komore Vojvodine Slobodan Beljanski, međutim, smatra da i posle 1. juna Vrhovni sud može da ukine presudu u slučaju Ibarske magistrale.
– Prema mom tumačenju završnih i prelaznih odredaba novog ZKP, ako po pravnom leku još nije odlučeno do 1. juna, tada će se primenjivati odredbe starog, odnosno trenutno važećeg ZKP. U tom slučaju Vrhovni sud može i treći put da ukine presudu u slučaju Ibarske magistrale, iako ta mogućnost nije predviđena novim ZKP – objašnjava Beljanski za naš list.
Još se ne može predvideti kada će Vrhovni sud odlučivati o presudi za ubistvo četvorice funkcionera SPO i atentata na lidera te stranke Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, rekla je za Danas portparolka Vrhovnog suda Vesna Dabić.
Inače, Vrhovni sud prvostepenu presudu, koju razmatra po žalbi, može da ukine, potvrdi, ili preinači tako što bi okrivljene oslobodio optužbe, ili potvrdio izrečenu kaznu, ili odredio strožu, odnosno blažu zatvorsku sankciju.
Prvu presudu za ubistvo funkcionera SPO Veselina Boškovića, Zvonka Osmajlića, Dragana Vušurovića i Vušura Rakočevića i atentat na lidera te stranke Vuka Draškovića 1999. u ataru sela Petka na Ibarskoj magistrali donelo je sudsko veće Miroslava Cvetkovića u januaru 2003. Tada je Radomir Marković, bivši načelnik Resora DB, osuđen na sedam godina zatvora zbog pomaganja u ubistvu, dok su pripadnici JSO Nenad Ilić i Nenad Bujošević kažnjeni sa po 15 godina. Milan Radonjić, bivši načelnik beogradskog Centra DB, tada je oslobođen. Vrhovni sud je oborio presudu i vratio predmet na ponovno suđenje.
Po drugi put presude je donelo veće sudije Bojana Mišića 29. juna 2005, a Vrhovni sud je aprila prošle godine opet predmet vratio na ponovno suđenje zbog nepotpuno i nepravilno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog postupka. Drugom presudom pripadnici JSO Milorad Ulemek, Dušan Maričić, Branko Berček, Nenad Ilić, Nenad Bujošević i Leonid Milivojević osuđeni su na po 15 godina zatvora. Bivši šef DB Marković bio je, kao i pripadnici JSO, optužen kao saizvršilac krivičnog dela ubistva, ali je osuđen na deset godina zatvora za krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Za pomoć učiniocu krivičnog dela osuđen je i Mihalj Kertes, tadašnji šef carine, na tri godine, Dragiša Dinić, tadašnji načelnik saobraćajne policije Srbije, na dve godine za podstrekivanje na to krivično delo i Vidan Mijailović, načelnik Saobraćajne policije Beograda, na godinu dana zatvora.
Trećom presudom 16. februara ove godine veće sudije Mišića osudilo je Ulemeka i Ilića na istu kaznu, dok je Maričiću, Milivojeviću, Berčeku i Bujoševiću kazna smanjena za godinu dana u odnosu na prethodnu, a Markoviću za dve godine. Kertesu je kazna smanjena za sedam meseci, Diniću za pet, a Mijailoviću za tri. Odgovornosti su oslobođeni Radonjić i Đuričić. Sudija je i priznao da se prilikom određivanja visine zatvorske kazne odstupilo od prakse Vrhovnog suda. U slučaju ubistvo Ivana Stambolića i atentata na Draškovića u Budvi prvooptuženi su osuđeni na maksimalnu kaznu od po 40 godina. Sudija Mišić doneo je pomenutu presudu uprkos upozorenju Vrhovnog suda koji je prilikom obaranja prethodne presude ukazao na nelogičnost po pitanju izrečenih kazni.