Poštovati nepisano pravilo ili kvalitetnijeg kandidata

Međutim, to pravilo u istoriji UB nije uvek poštovano, pa je pomenuta grupacija poslednji put imala rektora iz svojih redova od 1998. do 2000. godine, tokom mandata Jagoša Purića.

Nakon toga, dva rektora su bila iz grupacije društveno-humanističkih nauka (Marija Bogdanović sa Filozofskog fakulteta i Dejan Popović sa Pravnog), potom je dva mandata Univerzitet vodio Branko Kovačević, kao predstavnik tehničko-tehnološke grupacije, a aktuelnom rektoru sa Medicinskog fakulteta Vladimiru Bumbašireviću ove godine ističe takođe drugi mandat.

I pre raspisivanja izbora za novo univerzitetsko rukovodstvo, članovi prirodno-matematičke grupacije uputili su pismo Senatu u kojem podsećaju na pomenuto nepisano pravilo, ali i na činjenicu da su upravo oni, pored fakulteta biomedicinskih nauka, najzaslužniji što se Univerzitet u Beogradu nalazi na Šangajskoj listi.

Profesor Matematičkog fakulteta Aleksandar Lipkovski, koji namerava da se kandiduje za rektora, kaže za Danas da je manje-više sve rečeno u tom dopisu.

– Zaista, ni u Statutu, ni u pravilnicima nije zapisano pravilo o smenjivanju rektora iz različitih grupacija. Ovde je više reč o moralnoj obavezi. Činjenica je da je prirodno-matematička grupacija značajno doprinela poziciji Univerziteta u Beogradu – kaže Lipkovski.

Nekadašnji rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević imao je običaj da kaže da je „rektor kao engleska kraljica“, aludiraju na to da je od njega mnogo jača funkcija dekana. Lipkovski kaže da se seća te Kovačevićeve izjave, ali da se sa njom ne slaže, napominjući da rektor, ukoliko je aktivan i učestvuje u društvenim događanjima, može mnogo da uradi.

– Bojim se da je Univerzitet u Beogradu u velikoj defanzivi, što se najbolje manifestuje u političkim zbivanjima u oblasti prosvete. Mislim da UB institucionalno gledano nema dovoljno uticaja na ono što se dešava u Ministarstvu prosvete. To se vidi i kroz ostavke u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje i u Nacionalnom prosvetnom savetu. Univerzitet nije dovoljno prepoznat, a delimično je problem i što nije dovoljno aktivan, a to u velikoj meri zavisi od uprave – ističe Lipkovski.

Na pitanje zašto je nekoj grupaciji važno da ima „svog“ čoveka na čelu univerziteta i da li to njima donosi korist naš sagovornik odgovara da nije reč o tome da rektor „vuče na svoju stranu“ već da je važno da on razume celinu Univerziteta u Beogradu i njegov značaj za razvoj srpskog obrazovanja, ali i srpske države.

Miodrag Popović, bivši prorektor UB i profesor Elektrotehničkog fakulteta, smatra da smenjivanje grupacija u izborima rektora ima dobre i loše strane.

– Prednost je što se na taj način smanjuju tenzije oko izbora, a nedostatak jer u datom trenutku neka grupacija može da ima kvalitetnijeg kandidata. Najviše rektora u istoriji UB je bilo iz društveno-humanističke grupacije, ali nije ih bilo malo ni sa prirodne. Neke grupacije su uticajnije od drugih. Društveno-humanistička važi za najuticajniju, ali treba imati na umu da ona čini 50 odsto univerziteta – ističe Popović.

On dodaje da je zabluda da prvi čovek univerziteta radi u korist grupacije ili fakulteta sa koga dolazi, „jer se pare iz Ministarstva dele fakultetima“.

– Ako to spustimo na nivo fakulteta, katedra sa koje je dekan očekuje da ima neke pogodnosti, ali dekan najčešće pazi da oni ne budu privilegovani i da vodi računa o svima. Ako je dekan dobar za fakultet, onda je katedra sa koje dolazi nezadovoljna – objašnjava Popović.

Ostvarljiv program

Na naš komentar da mnogi članovi akademske zajednice smatraju da je program taj koji treba da bude ključan prilikom izbora prvog čoveka univerziteta, Popović kaže da programi mogu da budu ostvarljivi ili neostvarljivi, napominjući da budući rektor treba da napiše program u okvirima onoga što se može realizovati.

Procedura

Kandidate za rektore predlažu fakulteti, a za prorektore i instituti.

– Jedan fakultet može da predloži jednog kandidata za rektora. Da bi predloženi kandidati prošli u naredni krug moraju da obezbede podršku najmanje 14 članica univerziteta. Fakulteti i instituti mogu da podrže po tri kandidata. Sledeća instanca je Senat gde se glasa samo za jednog kandidata. Da da bi prošli u naredni krug kandidati moraju da imaju podršku trećine članova Senata, odnosno 16 predstavnika fakulteta i instituta. Ko će biti novi rektor odlučuje Savet većinom glasova, a on potom predlaže kandidate za prorektore, objašnjava Branko Kovačević, predsednik Saveta UB.