Potomci meksičkog cara primali penziju 300 godina 1

O nemačkoj ofanzivi i prvom vazduhoplovnom akcijom Nemačke protiv Velike Britanije kao početku pravog rata najviše su pisali italijanski listovi, prenosi list Pravda na današnji dan 1939. godine.

Potomci meksičkog cara primali penziju 300 godina 2Meksička vlada donela je pre 80 godina na današnji dan zakon kojim se ukida penzija jednoj porodici koja je primala prinadležnosti punih 300 godina.

Penziju su primali potomci poslednjeg meksičkog cara Montecume, prenosi list Pravda.

Pretpostavlja se da su poslednji uživaoci penzije bili varalice koje su dokazivale svoje srodništvo sa nekadašnjim carem.

Godine 1832. kada je proglašena republika u Meksiku, rešeno je da se penzija plaća samo još jednom potomku.

Međutim, ta odluka je zanemarena, pa je s toga državna blagajna nastavila sa isplatom penzije.

Prema računici, meksička vlada je isplatila potomcima Montecume oko 200 hiljada funti sterlinga.

Ubrzo nakon toga ministar finansija predložio je parlamentu ukidanje ove penzije.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

Njeno veličanstvo kraljica Marija predsedavala je 1939. godine na sednici na kojoj se razmatralo pitanje zaštite dece za vreme rata.

Kako prenosi list Vreme, u svečanoj sali Dvora kralja Petra drugog, pod predsedništvom kraljice Marije i u prisustvu kneginje Olge, održana je sednica komiteta državnih predstavnika i Unije za zaštitu dece sa predstavnicima ministarstava, kraljevskih banskih uprava i predsednicima svih gradskih opština.

Na sednici je bilo pristutno 70 predsednika gradova, kao i predstavnici svih banovina i higijenskih zavoda.Potomci meksičkog cara primali penziju 300 godina 3

Govorilo se o zdravstvenoj zaštiti dece u doba rata, što je obuhvatalo podizanje dečijih skloništa i kolonija.

U “Anegdotama” lista Vreme nailazimo na priču  engleskog novinara.

Naime, on je bio ljubitelj Indije i dosta je pisao o toj državi.

Jednom prilikom je posetio indijskog književnika Gopala Mukerđia.

Postavio mu je pitanje šta misli o književnosti.

“Pisanje i čitanje su doista veoma opasne veštine. Niko ih ne bi smeo naučiti pre nego što se ne uveri da je karakterna ličnost”, odgovorio je Gopal.

Istog dana u “Anegdotama” Vremena našla se pošalica o taštama.

Kako prenosi Vreme, slavni francuski romansijer Anatol Frans naredio je svom slugi da ode na železničku stanicu po njegovu taštu i obećao mu deset franaka za to.

“A ako ne dođe?”, upitao je sluga.

“Ništa, onda ćeš dobiti još deset franaka”, rekao je Frans.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“