Foto: Nenad Đorđević/FoNet

Prajd je uspeo da detabuizira i učini vidljivim probleme LGBT zajednice i društvo je počelo da prihvata da smo u nepovoljnom položaju. Vredno smo radili godinu dana, organizovali razgovore sa LGBT zajednicom, prenosili njihov glas institucijama i one polako shvataju o čemu mi pričamo. Zato smo ove godine dobili podršku velikog broja LGBT organizacija. Takođe, to je dan koji slavi različitost, ljubav i prihvatanje, a to je potrebno svima.

Kako ocenjujete odnos ove vlasti prema LGBT zajednici i problemima s kojima se suočavaju LGBT osobe u Srbiji?

– Ono što hronično nedostaje našim institucijama je kultura ljudskih prava. Nije isto kada se posvađaju komšije, pa jedan drugom razbiju prozor zbog glasne muzike i kada neko dođe i polupa sve prozore na stanu u kome živi neko ko je gej, a samo zato što je gej. Institucije moraju da prepoznaju tu vrstu razlike. Raduje me što je Prajd postao politički važno mesto koje institucije uvažavaju, ali ima još puno toga da se radi.

Šta je najhitnije što treba uraditi na poboljšanju položaja LGBT osoba u Srbiji?

– Treba jasno zauzeti stav prema homofobičnom i transfobičnom nasilju. Ovo se odnosi na široki spektar društvenih aktera, od škola do tužilaštva. Ove godine tokom Nedelje ponosa organizujemo konferenciju o vršnjačkom nasilju, jer malo ljudi zna šta to jeste zapravo, a još manje uzima u obzir da su LGBT mladi najčešće žrtve ovog nasilja. Takođe, tužilaštvo je slaba tačka i mora da bude delotvornije. O tome smo razgovarali sa ministarkom pravde Nelom Kuburović.

Kako regulisati istopolne zajednice?

– Jednostavno, uz malo političke volje. Ne postoje neki posebni problemi koji ometaju realizaciju jedne takve ideje, ali nedostaje politička volja. Moje je mišljenje da će se država ponositi još godinu ili dve održavanjem Prajda, a da će partnerstva doći na red kada nešto novo treba da se pokaže EU.

Šta mislite o LGBT pokretu u Srbiji?

– On je takav kakav je, ali bez njega ne bi bilo ničega pozitivnog što je vezano za LGBT zajednicu. Mislim da se na njemu prelamaju dve stvari koje su refleksija dinamike društva: sporost i retrogradnost. Sporost u ostvarivanju prava ne zavisi samo od LGBT pokreta, ali progresivnost zavisi. Nažalost, u LGBT pokretu imamo desničare, recidive Miloševićeve misli i one koji veličaju paravojne Arkanove formacije. To će biti pogubno za LGBT zajednicu u Srbiji i ugušiće pokret u narednih nekoliko godina.