Pravosuđe pod pritiskom Vučića, a ne ambasada

„Meni je drago da je on dobro primljen u zapadnim ambasadama i da se time javno hvali. Mnogo je važno da stranci odlučuju o našem pravosuđu. Toliko o nezavisnosti našeg pravosuđa“, rekao je Vučić na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović je u intervjuu za KRIK, između ostalog, rekao da pred srpskim sudovima nema nijednog značajnog slučaja visoke korupcije, i da je Vučić svojim izjavama o Filipu Koraću i Dragoslavu Kosmajcu vršio svojevrstan pritisak na sud.

„Da se ne lažemo, mi nemamo nijedan slučaj visoke korupcije u Višem sudu. Ja nisam u situaciji da vam kažem – mi smo imali člana srpske vlade, mi smo imali direktora javnog preduzeća (kojima se sudi)“, rekao je Stepanović ističući da je formiranje odeljenja za borbu protiv korupcije pri tužilaštvu i sudu 2018. donelo nadu, ali da su očekivanja izneverena.

Predsednik Višeg suda rekao je i da kada se čitaju intervjui republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac deluje da je Srbija skandinavska zemlja blagostanja, „gde cveta cveće“ i gde je potpuna idila.

Ove izjave su bile povod za Vučićevu reakciju koja, prema mišljenju naših sagovornika, predstavlja njegovu uobičajenu retoriku koja podrazumeva i lepljenje etiketa.

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji, ocenjuje za Danas da su Vučićeve optužbe na račun Stepanovića „veoma neinventivne“ te da je gotovo istim rečima optuživao i sudiju Miodraga Majića.

– Da tužilaštva u Srbiji ne vode ozbiljnu borbu protiv visoke korupcije, opšte je poznato i za to ima mnogo dokaza, a i konstatovano je u izveštaju Evropske komisije. Niko ne treba da ide ni u jednu ambasadu da bi došao do navedenih saznanja. Svojim insinuacijama Vučić se nedopušteno meša u rad pravosuđa, u odnosu na koje ima samo jednu ingerenciju: pomilovanje – ističe Rakić Vodinelić.

Ona podseća da je standard Evropskog suda za ljudska prava da visoki državni funkcioneri moraju da se uzdržavaju od uplitanja u pravosuđe, verbalno ili na drugi način, „jer je to uplitanje zapravo pritisak“.

– Kad bi institucije u ovoj državi stvarno radile, u konkretnom slučaju Narodna skupština i Ustavni sud, mogao bi se makar pokrenuti, ma kakav ishod bio, postupak opoziva predsednika Republike zbog kršenja Ustava prekoračenjem ovlašćenja – ukazuje naša sagovornica.

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, pak, smatra da je interesantno zbog čega je Stepanović iznenada odlučio da nam saopšti stvari koje su očigledne bilo kom ko objektivno posmatra srpsko pravosuđe „a povodom kojih je godinama ćutao“.

– Moguće je da deo odgovora leži i u jučerašnjem obraćanju predsednika Republike, koji je Stepanovića, nakon dugog perioda poverenja, čim se prvi put uzjogunio, označio poznatom odrednicom sudije koji „ide po stranim ambasadama“. Očigledno je da je došlo do „šumova“ na relaciji politička moć – jedna od karika njenog distribuiranja u pravosuđu. Pune posledice ovih promena verovatno ćemo videti u narednom periodu – ocenjuje Majić za Danas.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, kaže da iako je nesumnjivo da je Srbija suverena država, i da takva treba i da ostane, kao i da svoje društvo uređuje u skladu sa svojim interesima, tradicijom i mogućnostima, „ipak postoje okolnosti koje stalno treba da imamo u vidu kada govorimo o pravosuđu“.

U ime Društva sudija, naša sagovornica podvlači da kao članica Saveta Evrope i država koja je u zvaničnom postupku pregovora o pridruživanju EU, Srbija je na sebe preuzela brojne obaveze, između ostalih i u pogledu unapređenja pravosuđa, te je zato je jako bitno šta misle i ostale države članice EU i SE.

– Srbija sva svoja strateška dokumenta već dvadesetak godina sačinjava u skladu sa ocenama tih organizacija i njihovih tela i država članica, i u dogovoru sa njima, pa je to slučaj i sa pravosuđem. Tako se i u tzv. konsultativni proces oko izmene Ustava 2017. ušlo sa strateškim ciljem da se pravosuđe depolitizuje, a to znači da se smanji uticaj političkih vlasti na sudstvo i tužilaštvo. Kad kažem strateškim ciljem, to znači da je Srbija sama u svojim Nacionalnoj strategiji reforme sudstva 2013/2018, koju je donela Narodna skupština, i u Akcionom planu za Poglavlje 23, koji je usvojila Vlada Srbije, takav uticaj detektovala kao štetan i obavezala se da ga otkloni – ukazuje Boljević.

Prema njenim rečima, izjava predsednika Višeg suda u Beogradu je na tragu onoga na šta Društvo sudija, kao i Udruženje tužilaca Srbije i druge autentična udruženja koja se bave pitanjima zaštite prava i pravne države, godinama ukazuje, „a to je da nažalost postoji značajan uticaj političkih vlasti na pravosuđe, od kojih je najveći bio onaj od 2009 do 2012“.

Todorović: Etikete kritičarima

Advokat Jovica Todorović podseća na to da kada se predsednik Srbije suoči sa argumentovanim kritikama na svoj račun, „on kritičaru, ma ko to bio, jednostavno nalepi etiketu da je „strani plaćenik““.

– To je oprobani spin za političke manipulacije, koji on neguje još od vremena svoji „ranih radova“, kada je bio radikalski jurišnik. Tu etiketu je nalepio sudiji Stepanoviću, nakon što je na početku svog izlaganja kazao kako upravo dolazi sa sastanka sa Ambasadorima kvinte?! Ovo etiketiranje je upravo dokaz da je istina da pravosuđe od predsednika Republike trpi najveći pritisak. „Ne pada sneg da prekrije breg, nego da zveri pokažu trag“ – zaključuje naš sagovornik.

Izvestioci UN: Srbija zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca

Beograd – Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija su zaključili da je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma kao bi zaplašila predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, ograničila njihov rad i ugušila kritiku vlasti, saopštile su Građanske inicijative.

Povodom odluke Uprave za sprečavanje pranja novca da joj banke dostave podatke o svim novčanim transakcijama 57 organizacija, medija i pojedinaca, stručnjaci UN oglasili su se saopštenjem u kom navode da mere koje države donose u cilju suzbijanja finansiranja terorizma moraju u svemu da budu u skladu sa međunarodnim pravom. Po mišljenju stručnjaka UN, ovako široka i samovoljna upotreba Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kojom se targetiraju organizacije civilnog društva, mediji i pojedinci, nije u skladu sa obavezama Srbije da poštuje međunarodno pravo, budući da se time ugrožava pravo na slobodu izražavanja i udruživanja civilnog društva. U zaključku, stručnjaci UN su pozvali Radnu grupa za finansijsku akciju i regionalna tela, kao što je MONEYVAL, da osiguraju da se nacionalni propisi koji se usvoje ne kose sa obavezama koje države imaju u pogledu poštovanja ljudskih prava. Od Vlade Srbije zatraženo je da garantuje da primena antiterorističkih propisa neće uticati na aktivnosti civilnog društva i njihovo pravo na slobodu izražavanja, navele su Građanske inicijative D. D.