Priča o palilulskom berberinu koji je mnogo voleo svoj nos 1Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

Na današnji dan pre 110 godina „Mali žurnal“ je u rubrici „Iz beogradskog života“ objavio priču o jednom palilulskom berberinu, majstoru Velji, koji je mnogo voleo svoj nos i sebe smatrao najvećim zavodnikom i najlepšim čovekom na Paliluli.

U vreme kad je „Mali žurnal“ objavio priču o majstoru Velji svi berberi su za sebe mislili da su lepi i trudili su se da i drugi tako misle, jer nije bio red da neko ko ne vodi računa o svom izgledu ulepšava druge ljude.

Majstor Velja nije bio ništa drugačiji od svojih kolega, ali pored toga što je mislio da je najlepši, tvrdio je i kako ga žene smatraju za „čoveka slatke krvi“.

Paliluske žene su zaista mislile o Velji sve najbolje i smatrale su ga za velikog kavaljera, a Velja je često umeo da ispadne smešan trudeći se da održi tu svoju reputaciju.

Pre nego što sa čitaocima podelio majstor Veljine dogodovštine sa palilulskih zabava novinar „Malog žurnala“ ga je bliže opisao.

„To vam je čovek tridesetih godina, ni suv ni debeo, lep nije ali nije ni ružan. Markantna crta na njegovom licu je njegov zatupasti nos koji mnogo podseća na modre patlidžane. I eto u tome nosu majstor Velja smatra da leži njegova moć nad ženama“, piše novinar.

Priča o palilulskom berberinu koji je mnogo voleo svoj nos 2
Foto: screenshot/digitalna.nb.rs

Velja je mislio da je njegov nos toliko lep da se često u razgovoru sa ženama tapkao po nosu ne bi li na njega skrenuo pažnju svoje sagovornice.

Da bi u ženskom društvu ostavio utisak pametnog i obrazovanog muškarca Velja se često koristio stranim rečima, ali bez ikakvog reda i smisla. Strane reči je napamet učio iz nekog rečnika koji je kupio, i prolaznici su često mogli da ga čuju kako nakon zatvarnja svoje radnje glasno uvežbava izgovor stranih reči.

Na jednoj zabavi majstor Velja je jednog od gostiju upitao „Gde je drogerija“  misleći pritom na garderobu.

Novinar nam je ispričao i priču kako je jednom prilikom Velji nastradao njegov voljeni nos.

Velja se vraćao pijan sa neke zabave i onako veseo počeo je da peva ulicom a, kako kaže autor teksta „Divni tonovi, koji su iz njegovog berberskog grla izlazili, dejstvovali su tako zanosno da su i kokoške s drveća padale u nesvest, a mala deca iz komšiluka digla su takvu dreku da je i patrola morala da interveniše“.

Bežeći od patrole onako pijan i uplašen Velja je uskočio u dvorište dotične udovice Mace, tom prilikom je upao u neke koprive i tako ožaren i već slabe svesti ostao u njenom dvorištu sve do jutra.

Udovica Maca je imala nekog podstanara, koji je kad se probudio ugledao Velju kako se mamuran meškolji u koprivama i odlučio je da motkom istera uljeza iz dvorišta.

Velja je došao svesti taman kad je podstanar prišao da mu pripreti motkom, zatim je požurio da pobegne od mogućih batina i preskačući ogradu se sapleo i svoj nos razbio direktno o nekaldrmisani put.

Posle ovog incidenta Velju niko nije video danima, a njegove komšije su pričale kako on po ceo dan kuka i maže nos nekim mastima ne bi li ga očuvao u što boljem stanju. Čak je odlučio i da tuži udovicu Macu.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.