Foto: Stefana Savić (Arhiva)

Sindikati i Ministarstvo prosvete različito komentarišu dogovoreno na jučerašnjem sastanku. Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da će već u 2019. prosveta dobiti „značajniji iznos od svih drugi nego što je očekivala“, ali da će se tačan iznos povećanja znati sredinom novembra kada se urade konačni proračuni. Ministar je rekao i da će u naredne dve do tri godine plate u prosveti biti povećane za 35 do 36 odsto.

S druge strane, sindikati tvrde da je na prekjučerašnjim pregovorima dogovoreno da će svi koji nose dnevnik dobiti za 14 odsto veću platu od 1. januara 2019. I oni se pozivaju na obećanje Vlade da u narednih 30 meseci povećanje zarada u prosveti treba da dostigne oko 36 odsto, s tim što neki ukazuju da povišica neće biti linearna već shodno poziciji različitih kategorija u platnim grupama i razredima.

Među efekte dvonedeljnog štrajka sindikalci ubrajaju i da se u 9-1 platnoj grupi nalazi 37.500 nastavnika, dok ministar procenjuje da će se ta cifra relativno brzo povećati, te da će na startnu poziciju u 9-1 moći da računa oko 58 odsto zaposlenih u prosveti. U taj procenat su ubrojeni i oni koji će, prema proceni ministra, vrlo brzo uspeti da steknu zvanje pedagoškog savetnika, koje osim rada u otežanim uslovima i razrednog starešinstva, obezbeđuje mesto u 9-1 platnoj grupi. A da bi se to desilo najavljene su hitne izmene Pravilnika o stalnom stručnom usavršavanju i napredovanju u zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, kao i izrada pravilnika o izboru odeljenskih starešina.

Iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV), koji je član Sindikata radnika u prosveti Srbije, poručuju da se njihov stav o platnim razredima nije promenio.

– Ovde se i nije pregovaralo o platnim razredima već o modifikovanoj uredbi. Platni razredi se usvajaju kada su zarade zaposlenih u javnom sektoru takve da neko ima previše a neko premalo, i tada se jednim zakonom ispravljaju sve nepravde u zaradama. Ovi „platni razredi“ važe samo za javne službe (prosveta, zdravstvo, kultura i socijalna zaštita), a svi ostali su izuzeti – kažu u NSPRV.

Dodaju da ovaj akt ne da neće rešiti nagomilane disproporcije u zaradama, već će ozakoniti trenutnu situaciju, u kojoj zaposleni u nekoj nepotrebnoj agenciji ima dve plate hirurga ili tri plate profesora.

– Kako smo obavešteni, osnovica će iznositi 14.900 dinara, a najniži koeficijent u prvoj grupi, u prvom razredu, 1,11. To znači da će osnovna plata tog zaposlenog (u školi su to pomoćni radnici) iznositi 16.539 dinara. Podsećamo da će se ovaj akt primenjivati od 1. januara 2019, kada će minimalna cena rada po radnom satu iznositi 155,3 dinara, odnosno minimalna osnovna zarada u mesecu sa 22 radna dana 27.332 dinara. To znači da će pomoćni radnik u školi za puno radno vreme zarađivati tek 60 odsto minimalne zarade. Ostatak od 40 odsto država će da pokrije „korekcijom do minimalca“, kategorijom koja ne postoji ni po jednom zakonu. Zbog te korekcije svi zaposleni u prve tri grupe i u početnom razredu četvrte grupe imaće identičnu zaradu. Drugim rečima, država će isti novac dati čistačici i administrativnom radniku – kažu u NSPRV.