Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar MarkovićFunkciju i značaj vremenske prognoze za organizovanje i ispravno reagovanje vojske uvideli su vojni stručnjaci još za vreme Prvog svetskog rata, o čemu je govorio engleski naučnik, ali i o prvoj docentkinji na Medicinskom fakultetu u Beogradu pisali su predratni jugoslovenski listovi „Pravda” i „Vreme” pre osamdeset godina.
Da tačnost meteoroloških izveštaja igra veliku ulogu u ratnim vremenima, ali i da postoje jasni i razumni razlozi za obustavu javnog obljavljivanja iste, potvrdio je profesor londonskog univerziteta, Dž. B. Helden, ujedno i stručnjak iz oblasti prirodnih nauka u vezi sa ratovanjem, prenosi dnevni list „Pravda”.
„Sve dok se ne završi sadašnji rat u Evropi, nećemo imati prilike da čujemo izveštaje meteoroloških stručnjaka, koji počinju rečima: ‘Kako će vreme biti noćas i sutra…’ Kada je izbio Svetski rat, prošlo je duže vremena, dok su naše vojne vlasti uočile ogromnu važnost meteoroloških izveštaja sa gledišta ratovanja.”
Već početkom rata, Engleska, Francuska i Nemačka vlast uvela je zabrane objavljivanja vremenske prognoze svim listovima i radio stanicama.
Iako su prvobitno odbili predlog stručnjaka, generalštab engleske vojske brzo je uvideo značaj poznavanja vremenskih prilika, te je oformljena vojna meteorološka služba na zapadnom frontu. Prvobitna primedba na predlog engleskog stručnjaka ležala je u uverenju da vojnike ne interesuje kakvo je vreme napolju.
„Ali kada se vazdušni rat počeo odjednom naglo da razvija, vojni stručnjaci su morali da priznaju da se meteorološki izveštaji imaju smatrati važnom vojnom tajnom. Njima se neprijatelj može korisno poslužiti u ratovanju na kopnu, ako je blagovremeno obavešten o vremenskim prilikama koje vladaju na neprijateljskom području.”
Imali smo prilike da se uverimo u bitnost poznavanja vremenskih nepogoda i tokom Prvog svetskog rata, kako za ratove koji se vode na moru ili kopnu, ali pre svega u vazduhu,
„U noći između 19 i 20 novembra 1917, četrnaest cepelina, koji su izvršili napad na englesku obalu, usled jake oluje bačeni su nad francusku teritoriju i tada su francuski kontraavioni oborili četiri nemačka ratna vazdušna broda.”
Dok je Engleska oduvek svoje vremenske promene gledala u odnosu na Atlantski okean, Nemačka je svoje promene gledala u odnosu na Englesku i Francusku. Zbog takve situacije i pristupačnosti okeanu, Englezi su bili u daleko boljoj poziciji u odnosu na Nemce.
„Isto tako što možemo po vremenskim prilikama na Atlanstkom Okeanu da proričemo vreme u Engleskoj, u stanju smo da na osnovu engleskih vremenskih prilika pravimo prognoze o nemačkom vremenu.”
Nemci su svoj, uistinu nezgodan, položaj uspevali da poprave na dva načina: dojavama sa neutralnih meteoroloških brodova koji su polovili Atlantikom ili uz pomoć tajnih radio stanica njihovih špijuna iz zaraćenih ili neutralnih zemalja.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Dnevni list „Vreme” na unutrašnjim stranama pisao je o pristupnom predavanju prve docentkinje Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Smilje Kostić – Jokić, ali i o njenoj, već tada, bogatoj biografiji.
Rođena je i odrasla u Beogradu, gde je završila osnovnu i srednju školu, da bi posle rata studirala u Francuskoj i Švajcarskoj.
„Ona je prva žena docent na medicinskom fakultetu u našoj zemlji. Pre izbora za docenta punih 13 godina radila je sa mnogo volje i pregnuća kao asistent univerzitetske dečije klinike.”
Bila je među prvim ženama koje su se priključile ženskom pokretu. Dobro je bila upoznata sa feminističkim idejama tog doba i radila je na kolektivnom osvešćivanju žena, te je radila i na prikupljanju kadra za ženski pokret. Sa svojim suprugom, dr Aleksandrom Kostićem, držala je brojna predavanja u Ženevskom klubu iz oblasti socijalnih nauka i medicine.
„Gđa dr. Smilja Kostić je kao lekar i feministkinja bila uvek na svom mestu. Ona je umela kao retko koja žena da organizuje svoje radno vreme i da se odazove kao lekar, kada je njena intervencija bila potrebna. Njeno radno vreme počinje još od 5 sati ujutru.”
„Noviji pogledi na tuberkulozu kod dece” bio je naziv njene teze kojom je izabrana u zvanje docenta za odeljenje pedijatrije. Kao bitan faktor u borbi sa tuberkulozom, naročito kod dece, istakla je napredak tehnologije i nauke, te pojavu rentgena i drugih naučnih pomagala i metoda.
„Izabrala sam zato što je tuberkuloza kod dece veoma česta pojava u celom svetu i kod nas, i zbog toga što je smrtnost dece od tuberkuloze veoma velika. Kao dečiji lekar i kao majka, interesovala sam se uvek veoma mnogo za najstrašnije slučajeve u medicini.”
Kao glavni cilj svog predavanja istakla je želju da upozna ljude sa samom istorijom razvoja tuberkulote, ali i o slučajevima iz ličnog iskustva i prakse.
Šta se desilo sa Smiljom Kostić-Joksić?
Zajedno sa suprugom, sa kojim je završila i studije u Strazburu, te osnovala Histološki institut u Beogradu 1922. godine, odbija da potpiše okupacijski apel 1941. godine. Zbog toga su oboje bili uklonjeni sa Medicinskog fakulteta 1942. godine, da bi na isti bili vraćeni 1944. godine, a zatim opet udaljeni 1952. godine. Naredni poziv za povratak na ovaj fakultet je odbila. Tek 2001. godine nakon skoro pola veka i održane sednice Nastavno-naučnog veća na kom su stavljena van snage sva rešenja i odluke o odstranjivanju profesora, biva moralno rehabilitovana zajedno sa svojim suprugom. Umrla je 1981. godine u Beogradu.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
