Prva transplantacija materice u Tiršovoj 1Foto: Tiršova (Ilustracija)

Operaciju je izveo veliki tim stručnjaka, stranih lekara koji već imaju iskustva u ovoj intervenciji, a predvodio ju je Mats Branstrum iz Švedske. Sa njim su radila i trojica lekara iz Geteborga, tri sa Harvarda, tri iz Izraela, kao i mnogobrojna ekipa iz Tiršove.

Intervencije su, od uzimanja materice do presađivanja, trajale od osam sati u nedelju ujutru 26. marta do posle ponoći narednog dana. Jednojajčane bliznakinje su iz Srbije i imaju 37 godina. Ona koja je rođena sa matericom već ima troje dece i odlučila je da pomogne sestri, koja je rođena bez materice.

Operaciju su predvodili prof. dr Matis Branštrum iz Sahlorenska Univerzitetske bolnice u Geteborgu i dr Stefan Tulijus, profesor sa Harvarda, šef transplantacione hirurgije. Tim su činila još tri stručnjaka iz Geteborga dr Pernila Dom Keler, dr Niklas Kvanstrum i dr Milan Milenković kao i drugi lekari iz SAD, Izraela i Srbije, navodi se u saopštenju.

„Ovo je važan dan za medicinu u Srbiji i medicinu u svetu. U Srbiji smo zato što imamo dugogodišnju saradnju, a vi ovde imate veoma dobre tehničke i medicinske uslove i odličan tim stručnjaka, a i pacijetkinje su iz Srbije. Ovo nije redak problem, u Srbiji se između 10 i 15 ženskih beba godišnje rodi bez materice. Mi smo do sada u Švedskoj uradili 10 transplantacija materice, i sada imamo šest rođenih beba, i dve bebe su na putu. To je veoma uspešan način lečenja“, naveo je Branštrum.

Prof. dr Zoran Radojičić, direktor Tiršove, koji je uz prof. dr Miroslava Đorđevića i tim anestezilolga predvođen dr Koraćem, bio deo domaćeg tima tokom ove procedure, zahvalio se velikom timu stučnjaka sa Harvarda i iz Geteborga na ukazanom poverenju. Ovo je bila prilika da mladi lekari u Tiršovoj uče od najvećih svetskih stručnjaka.

„Ono što je specifično za ovaj slučaj u Beogradu, u odnosu na nekoliko zahvata u svetu, je činjenica da imamo jednojajčane bliznakinje, jedna je rođena bez materice, druga ima matericu i troje dece. Zbog toga pacijetkinji koja je dobila matericu uopšte nisu potrebni lekovi protiv odbacivanja organa nepoznatog davaoca, koji se inače daju prilikom transplantacije kada tkiva nisu podudarna, jer ovo su bliznakinje i sastav organa i tkiva dve sestre je potpuno isti. A kada se ne piju ti lekovi, veće su šanse i da pacijentkinja iznese trudnoću u budućnosti”, dodao je Radojičić.

Prof. dr Miroslav Đorđević je pocrtao dugogodišnju saradnju sa timom iz Geteborga i Bostona koji je ovog puta sporveden kroz projekat Ministarstva za nauku i Istraživačkog fonda iz Švedske.

„Ovo je bila veoma izazovna intervencija za koju smo se pripremali prethodnih šest meseci, ovo je kruna našeg naučnog rada i bavljenja urogenitalnom rekonstruktivnom hirurgijom. Očekujem nastavak saradnje, jer našoj medicini u ovoj oblasti jeste mesto u samom vrhu svetske hirurgije. Cilj nam je da ovakve intervencije postanu deo svakodnevne kliničke prakse”, rekao je Đorđević.

U Timu iz Geteborga bio je i hirurg našeg porekla, dr Milan Milenković, Sahlorenska Univerzitetske bolnice, koji je dodao: „Mi smo u Geteborgu radili devet tarnasplantacija, a sedam je uspelo. Ovo je prva ovog tipa sa jednojajčanih bliznakinja. Prednost je što su bliznakinje te nismo morali da koristimo lekove protiv imunosupresije. Veštačkom oplodnjom pre transplantacije dobili smo 13 embriona, a vraćamo embrione posle šest meseci kada očekujemo još lepih vesti. Moramo da sačekamo da pacijentkinja rodi dete da bi mogli da kažemo da je operacija bila uspešna”.

close
Prva transplantacija materice u Tiršovoj 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.