Prvi korak ka čistijem vazduhu u Nišu 1Foto: Danas

Umesto da ponavljamo da je situacija „u proseku“ dobra, priznali smo da problem postoji, a to je prvi korak – komentariše za Danas građanski aktivista Miloš Bošković nedavnu informaciju da je Grad formirao Radnu grupu koja bi trebalo da napravi kratkoročni i dugoročni plan borbe protiv aerozagađenja.

Zvaničnici tvrde da je Radna grupa dokaz da su problem shvatili ozbiljno, ali i da „situacija nije zabrinjavajuća“, jer je od svih parametara u Nišu povećana samo koncentracija PM čestica, uglavnom zimi. Deo stručnjaka, pak, upozorava da je, po izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine, za poslednjih devet godina Niš šest bio u trećoj kategoriji, što znači da građani udišu prekomerno zagađen vazduh.

Prvi korak ka čistijem vazduhu u Nišu 2
Foto: Danas

Krajem prošle i početkom ove godine bivao je i najzagađeniji u Srbiji, sa koncentracijom štetnih čestica i teških metala četiri puta većom od dozvoljene. Koncentracija PM čestica, najrizičnijih po ljudsko zdravlje, „obezbedila“ je Nišu prvo mesto na listi najzagađenijih u Srbiji i prošlog meseca.

Za šest meseci Plan kvaliteta vazduha?

Radnu grupu čini 19 stručnjaka iz oblasti ekologije, saobraćaja, urbanizma, medicine i energetske efikasnosti, a jedna od prvih mera mogla bi da bude zabrana vožnje automobila sa euro 3 i euro 4 standardom kroz centar grada u periodima sa povećanom koncentracijom PM čestica.

Dugoročni Plan kvaliteta vazduha, koji se donosi za period od pet godina, mogao bi da sadrži mere slične onima iz Sarajeva i Skoplja. Ovakav plan se može očekivati najranije za šest meseci, a značajno smanjenje zagađenja vazduha „za 10 do 15 godina“.

– Ne dopadaju mi se prve izjave članova Radne grupe, u kojima se kao ključni problem „gađaju“ motori euro 3 i euro 4, a ne govori se o daleko većem zagađivaču, individualnim ložištima. Ipak, sačekajmo da vidimo rezultate – kaže Bošković, koji smatra da bi Niš mogao da se ugleda na Užice, koje od 2015. sufinansira energetsku efikasnost, tako da građani ostvaruju uštede u energentima i do 25 odsto, a pri tom se smanjuje emisija štetnih gasova: – Korišćenjem subvencija za toplotnu izolaciju fasada, zamenu stolarije ili nabavku kotlova na biomasu i gas oni se obavezuju da ne koristi ugalj. Primenjene su i druge mere, a sve to uglavnom finansiraju strani donatori.

„Povika na Niš!“

Sekretarka niškog Sekretarijata za zaštitu životne sredine Ivana Krstić, pak, tvrdi da grad već desetak godina ozbiljno radi na rešavanju aerozagađenja. Niš je među prvima u Srbiji kupio dva uzorkovača koja mere koncentraciju čestica PM10 i PM2,5 svakog dana u godini.

Krstić podseća da je Gradska toplana konvertovala svoje velike toplane sa „ekološki prljavog“ mazuta na prirodni gas, a cilj je da u što skorije vreme i sve kotlarnice prebaci sa „ekološki prljavih“ mazuta i uglja na gas. Od januara 2020. Toplana bi trebalo da preuzme i kotlarnicu Kliničkog centra. Uskoro će biti urađen i Katastar zagađivača, sa procenom štete koju čine zemljištu, vodi i prirodnim staništima.

– Za Niš je bitna izgradnja istočnog kraka gasovoda koji ide preko Bugarske, koji bi značajno pojeftinio gas i povećao broj domaćinstava koja ga koriste. Naš grad se sada snabdeva preko „Jugorozgasa“, koji nam isporučuje skuplji gas jer ne postoje tehničke mogućnosti da nas snabdeva „Srbijagas“ – kaže Krstić za Danas.

Pitanje za gradonačelnika Niša, Дарко Булатовић

Gepostet von Miloš Boškövić am Dienstag, 29. Oktober 2019

Ne želi da prejudicira mere koje će predložiti Radna grupa, ali podseća na dobro poznate – energetska efikasnost, gasifikacija, zabrana uvoza automobila sa motorom euro 3, drugačiji režim saobraćaja, urbani zeleni džepovi, pošumljavanja i slično: – Niš ima epizode zagađenosti, pre svega zimi.

Do toga dolazi zbog niza faktora, od toga da je grad u kotlini do dominantnog severozapadnog vetra. Za grejanje se u velikoj meri koriste fosilna goriva kao lož-ulje, nafta, ugalj ili sirovo drvo. Voze se starija vozila sa euro 3 motorom, a umesto toga ljudi bi mogli da koriste gradski prevoz, bicikle ili da pešače.

Prema njenim rečima, postoji „povika na Niš“ zbog toga što prilično kvalitetno i transparentno meri zagađenost vazduha, te da jedini grad na jugu zemlje koji na taj način to čini: – Nije bolja slika bila ni pre 15 ili 20 godina, naprotiv. Tada je radila kompletna industrija, a Gradska toplana grejala na ugalj.

Danas novodošle strane kompanije nisu zagađivači, tehnička komisija proverava da li poštuju Studiju o kvaliteta vazduha. Ali, onda se zagađenje nije merilo, a danas se to čini.

Godinama u trećoj grupi

Profesorka niškog Fakulteta zaštite na radu Amelija Đorđević ocenjuje da najavljeno „ugledanje“ Niša na Skoplje i Sarajevo ne smatra dobrim. Ova dva grada su i prošle godine, a nakon primene mera koje su donela, imala veoma sličnu koncentraciju čestica PM2,5 kao Niš, odnosno prekoračenje graničnih vrednosti. To znači da njihove mere nisu dale adekvatne rezultate, kaže ona.

– Svaki grad je posebna priča i treba precizno sagledati njegove osobenosti. Tačno je da je Niš u kotlini, kao i ti gradovi, ali morala bi da se utvrdi disperzija kretanja zagađenih čestica, koja zavisi od izgrađenosti grada, pravca kretanja dominantnih vetrova, lokalne cirkulacije – kaže za naš list Đorđević, koja je doktorirala na temu zagađenja vazduha, a radila i istraživanja tog tipa u Nišu.

Prvi korak ka čistijem vazduhu u Nišu 3
Foto: Danas

Naša sagovornica ocenjuje da raspored mernih stanica i mernih mesta u Nišu „nije najsrećnije odabran“ u pogledu gustine saobraćaja, izloženosti različitim ložištima i dominantnih vetrova, što je bitno za verodostojnost dobijenih podataka. Osim toga, u Nišu se od 2013. ne prati koncentracija ugljen-monoksida, iako je to propisima predviđeno.

Ona negira tvrdnje da zagađenje vazduha u Nišu nije zabrinjavajuće, podsećajući da Izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je kvalitet vazduha u Nišu bio u trećoj kategoriji 2010, 2011, 2012, 2016, 2017. i 2018. godine. Prema izveštajima Agencije, u 2013. i 2014. godini kvalitet vazduha bio je u prvoj kategoriji, ali je „pitanje koliko je to verodostojno, pošto je tada prestala da se meri koncentracija ugljen-monoksida“. Prema rezultatima njenih istraživanja do 2014, najveće stalno zagađenje ima centar grada, kod Kliničkog centra, gradskog parka Čair i Pravnog fakulteta. Periodična velika zagađenost postoji u Tvrđavi, u Durlanu kod Osnovne škole „Miroslav Antić“ i kod Železničke stanice.

Problem je i neusklađenost institucija

Potencijalni problem u smanjenju aerozagađenja u Nišu mogla bi biti i neusklađenost različitih institucija. Neposredno pred formiranje Radne grupe za poboljšanje kvaliteta vazduha Skupština grada je dala saglasnost za projekat javno-privatnog partnerstva, na osnovu kojeg će Direkcija za javni prevoz raspisati tender za izbor dva prevoznika na gradskim i prigradskim linijama u narednih sedam godina.

Prema projektu, prevoznici će morati da imaju autobuse sa euro 3 motorima, uz obavezu da u prve tri ili četiri godine polovinu tih autobusa zamene onima koji imaju motore euro 4 ili euro 5.

Prvi korak ka čistijem vazduhu u Nišu 4
Foto: Danas

Euro 3 motori su u EU „davno zaboravljeni“ kao veliki zagađivači, a srpski ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan najavio je da će od 2021. najverovatnije biti zabranjen uvoz vozila sa tim motorom. On je najavio i mogućnost uvođenja kontrole emisije izduvnih gasova na vozilima prilikom registracije i tehničkih pregleda.

Gradsko veće Niša nedavno je usvojilo odluku da će subvencionisati račune građana koji žive u energetski neefikasnim stambenim objektima, a greju se preko Gradske toplane. Prema odluci, uvećane račune za grejanje u zgradama sa lošom izolacijom, koji su najmanje 20 odsto veći od mesečnog gradskog proseka, plaćaće sama Toplana. Ovakvo subvencionisanje računa ne pospešuje energetsku efikasnost jer neće motivisati građane da bolje izoluju svoje objekte.

Prema podacima Komore profesionalnih upravnika, u Nišu je čak 70 odsto zgrada starije od 30 godina. Zbog toga „niške“ zgrade troše i 60 odsto više energije za grejanje nego zgrade u Evropskoj uniji, kazali su oni.

Tri merne stanice

U Nišu, u okviru lokalne mreže, postoje tri merne stanice koje kontinuirano i tokom cele godine mere neke od parametara zagađenja vazduha – kod Instituta za javno zdravlje, OŠ „Sveti Sava“ i na Kameničkom visu. U okviru ove lokalne mreže je i 11 mernih mesta. Na svim tim punktovima mere se čađ, sumpor-dioksid, azot-dioksid, olovo, kadmijum, nikl, hrom, dok se PM2,5 i PM10 čestice mere u Institutu za javno zdravlje i školi „Sveti Sava“.

Plan…

Direktor Gradske toplane Predrag Milačić nedavno je saopštio da postoji plan da se u Nišu formira fond za unapređenje energetske efikasnosti stambenih objekata. Prema njegovim rečima, zgrade će moći da apliciraju za sredstva za izolaciju fasada, zamenu stolarije, ugradnju individualnih merača i termostatskih ventila, i slično. Sredstva za fond bi se obezbedila iz gradskog i državnog budžeta, prihoda Gradske toplane i međunarodnih izvora.

Pro et contra

MILOŠ BOŠKOVIĆ: Građani mogu da se informišu o zagađenju vazduha u realnom vremenu preko sajta i android aplikacija AirVisual. Pristojne maske koje štite od zagađenja mogu se nabaviti preko sajta AliExpress-a. Takvih maski nema u apotekama u Srbiji. Na domaćem tržištu se mogu se naći hirurške maske, koje ne štite od PM čestica, ili maske za građevince, odnosno protiv sitne prašine. Lični uređaj za merenje zagađenja može se kupiti, takođe, na sajtu Aliexpress.

IVANA KRSTIĆ: Najpouzdanija merenja zagađenja su na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, gde se najpre uđe u „državnu mrežu“, a potom nađe Niš. Reč je o satnim merenjima. Treba da se držimo domaćih zvaničnih podataka, koji sigurno nisu fingirani. Podaci stranih sajtova nisu pouzdani jer živimo na različitim poluloptama, u različitim godišnjim dobima, negde je dan, a negde noć, i slično.

Tekstovi su deo projekta „Energetski efikasniji i ekološki čistiji“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.