Foto: Wikipedia

Takva, pravedno je da se na kraju njenog životnog puta kaže, izazivala je zavist. To je bio samo razlog više da se zaustavi i ukloni. Patrijarhalni konzervativizam prema ženi koja je postala prirodni autoritet i komunistički monizam prema izrazitoj individualnosti bili su udruženi“, napisala je o Mitri Mitrović u jednom tekstu Latinka Perović.

Mitra Mitrović (1912-2001) bila je književnica, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i prva ministarka u istoriji Srbije. Njen rad spada u najznačajniju feminističku baštinu. Rođena je u Požegi kao jedno od petoro dece železničkog činovnika i domaćice. Otac je umro od tifusa u Prvom svetskom ratu, ali je majka uspela da odškoluje sve petoro dece. Kao nadarena učenica, Mitra je dobila stipendiju za studije u Beogradu. Diplomirala je 1934. na Filozofskom fakultetu na grupi za srpskohrvatski jezik i književnost.

Beogradski univerzitet je u to vreme bio snažno uporište levice čije su ideje jednakosti i slobode ponele mnoge darovite mlade ljude iz svih društvenih slojeva. Mitra postaje članica Komunističke partije Jugoslavije i više od dve decenije bila je u prvim redovima te borbe. Uključila se u Ženski pokret i jedna je od osnivača lista „Žena danas“. Ubrzo, njeno ime postaje neodvojivo od širokog antifašističkog pokreta žena izvan Univerziteta i emancipatorskog lista „Žena danas“.

Kao aktivna i istaknuta antifašistkinja, Mitra je bila uhapšena nakon nemačke okupacije Srbije i ona je prva žena upisana u knjizi zatočenika Banjičkog logora u Beogradu. Kada je posle mesec dana bila prebačena u zatvorsku bolnicu u Vidinskoj ulici, uz pomoć stražara, zajedno sa Verom Vrebalov i Natalijom Hadžić, uspela je da pobegne.

„Onda je došao prelaz preko Sutjeske, jedan pa drugi, za nas iz Treće divizije. I mnoge nove smrti. I opet staze izmešanih živih i mrtvih. Domaločas živi koji je pomagao ranjenom, leži sad mrtav u sunčano jutro na Ozrenu, kraj njega još živog. Ranjene su previjali, a zdravi su umirali bez previjanja, u istoj sekundi“, pisala je o bitki na Sutjesci Mitra, koja je tokom rata radila i kao članica redakcije lista Borba, učestvovala u organizovanju Antifašističkog fronta žena Jugoslavije i bila izabrana za članicu AVNOJ-a.

Sa oslobođenjem radila je kao članica Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, a od osnivanja KPS , maja 1945, bila je članica Agitpropa CK. Ubrzo Mitra Mitrović postaje prva žena u istoriji Srbije koja ulazi u vladu. Bila je poslanica i u Narodnoj skupštini FNRJ i u Narodnoj skupštini Srbije. Kao ministarka prosvete u vladi Narodne republike Srbije, a potom i ministarka-predsednica Saveta za prosvetu, nauku i kulturu, imala je izuzetno uticajnu ulogu u kulturno-obrazovnom životu Srbije. Međutim, iz političkog života izopštena je početkom pedesetih godina, nakon što je javno stala u odbranu disidenta Milovana Đilasa (inače bivšeg supruga). Izolovana i razočarana, posvećuje se pisanju i prevođenju. Pored memoara „Ratno putovanje“, objavila je i knjige „Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije“, „Veselin Masleša“ i „Položaj žene u savremenom svetu“. Umrla je aprila 2001. godine u Beogradu.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.