Romi bez osnovnih uslova za život, Novi Sad bez akcionog plana 1Foto: Beta/Dragan Gojić

Novi Sad je jedini grad na teritoriji Vojvodine koji nema Akcioni plan za inkluziju Roma, izjavio je danas Nenad Vladisavljev iz mreže „Romskainicijativa21“ na predstavljanju publikacije „Romi u evropskoj prestonici kulture – naša budućnost u Novom Sadu“.

On je novinarima u Novom Sadu rekao da, i pored nekoliko pokušaja aktivista i pripadnika romske nacionalne manjine da utiču na donošenje politike za uključivanje Roma na lokalnom nivou, Novi Sad i dalje nije usvojio nijedan dokument koji bi se odnosio na poboljšanje njihovog položaja.

To je glavni „kamen spoticanja“ i pri saradnji s drugim organizacijama, stranim ili domaćim, iako su one zainteresovane da rade s romskim udruženjima i zajednicama na rešavanju osnovnih problema s kojima se svakodnevno susreću, rekli su autori predstavljenog istraživanja koje je podržala Vlada Švajcarske preko projekta „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“.

U susret godini u kojoj je Novi Sad „Evropska prestonica kulture“, više od trideset porodica u naseljima Šumica i Barake nema pristup pijaćoj vodi, rekao je sociolog Nenad Vladisavljev i dodao da su se njihovi životni uslovi znatno pogoršali u periodu policijskog časa na početku pandemije.

Istraživanjem su bila pokrivena i druga naselja u kojima pretežno, i često izolovano, žive pripadnici romske nacionalne manjine – „Bangladeš“, Veliki rit i Adice.

Pri predstavljanju glavnih nalaza, autorka istraživanja Vinka Žunić je rekla da dobijeni podaci „ne pokazuju ništa novo“ ili što se ne zna, već pričaju staru priču.

„U razgovoru sa ispitanicima, saznali smo da je najveći problem stanje, odnosno nepostojanje ikakve infrastrukture, od nedostatka saobraćajne signalizacije u blizini osnovne škole do konstantnog straha od gubitka krova nad glavom. Ne možemo ni da pretpostavimo obim problema s kojima se Romi svakodnevno susreću, jer manjak infrastrukture, kanalizacije, puteva s sobom povlači mnoge druge probleme“, rekla je Žunić.

Obrazovanje, kao i motivacija za učenjem, samo su jedna karika u tom lancu posledica usled nepovoljnog socio-ekonomskog položaja Roma, rekla je aktivistkinja udruženja „PHRALIPE“ Aleksandra Aleksandrović.

Ivan Nikolić iz Centra za istraživanje i očuvanje kulture Roma naveo primer paradoksalne situacije u kojoj romske porodice koje žive u neformalnom naselju „Bangladeš“ plaćaju industrijsku struju, koja je znatno skuplja u odnosu na struju koju koriste domaćinstva.

Nenad Vladisavljev je naveo i primer službene upotrebe rusinskog jezika u organima uprave, iako je broj pripadnika te nacionalne manjine u Novom Sadu mnogo manji u odnosu na Rome.

Kao primer dobre prakse, on je izdvojio Niš, koji je iz budžeta izdvojio sredstva i dao na korišćenje romskoj zajednici posebnu kulturnu ustanovu.

U okviru istraživanja su data i 22 predloga mera uz čiju pomoć se ne bi, prema rečima učesnika tribine, rešili svi problemi s kojima se Romi suočavaju, ali bi se doprinelo njihovom saniranju.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.