RSE: U Srbiji “vaskrsli” trobojku za SPC u Crnoj Gori 1Foto: instagram/Ultrasserbia

Ćutanje MUP-a i Komunalne milicije

Oslikane crveno-plavo-bele trobojke, koje simbolizuju srpsku zastavu iz vremena vladavine crnogorskog kralja Nikole s početka 20. veka, pojavile su se u više beogradskih opština, kao i u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Užicu, Čačku, Sremskim Karlovcima, prenosi Radio Slobodna Evropa.

U beogradskom naselju Senjak poruka „Milo šiptare, ne damo ti svetinje“ ispisana je preko boja zastave Srbije.

„Mi tu fakat govorimo o nečemu što je grafit mržnje (eng. hate graffitti), dakle o nečemu što je tu da nekoga uvredi i obeleži na određeni način. Biti Albanac u ovom društvenom kontekstu je jednako uvredi i ovde se reč ’Šiptar’ očigledno koristi na način koji bi trebalo da bude uvredljiv“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Andrijana Danilović, slikarka koja se u svom doktorskom radu, između ostalog, bavila i grafitima i drugim simbolima u javnom prostoru.

„Za grafite mržnje bi trebalo da budu nadležne što komunalne, što policijske službe. Komunalne službe, nažalost, ne prave nikakvu distinkciju između grafita mržnje i grafita druge sadržine, dok naš Krivični zakon i te kako prepoznaje grafit mržnje kao vid govora mržnje u javnom prostoru. Tim pre bih prišla zaključku da se radi o nečemu što je državno sponzorisana akcija, samim tim što su službe koje bi trebalo da budu nadležne za tu vrstu intervenisanja u javom prostoru u ovom slučaju apsolutno ne mešaju u svoj posao“, objašnjava Danilović.

Krivični zakon Republike Srbije u članu 387, stav četiri kaže: „Ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.”

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanje RSE da li će policija reagovati povodom uvredljivih parola koje su na račun predsednika Crne Gore Mila Đukanovića ispisane na zidu kod okretnice autobusa u beogradskom naselju Senjak.

Ćutanjem su nam odgovorili i u beogradskom Sekretarijatu za poslove komunalne milicije, u čijoj nadležnosti je i čišćenje grafita, koje smo pitali da su upoznati sa uličnom akcijom oslikavanja trobojki i grafita koji imaju elemente govora mržnje u javnom prostoru Beograda.

Opština Stari grad: Ne izdajemo dozvole za slikanje murala

Trobojke su oslikane u više beogradskih opština, a uz neke od njih ispisane su poruke „Ne damo svetinje“ i „Crna Gora i Srbija, to je jedna familija“.

Osim trobojki, na pojedinim mestima je naslikan i takozvani krstaš, ratna zastava sa crvenim poljem u čijem središtu je beli krst, koja se povezuje i sa Kosovskim bojem iz 1389. godine.

Ispred Ambasade Crne Gore u Ulici kneza Mihaila već nedeljama su oblepljeni plakati u bojama trobojke, a u crveno-plavo-belu boju je nedavno ofarban i prilaz čuvenom Brankovom mostu u Beogradu, koji pripada centralnoj gradskoj Opštini Stari grad.

U toj opštini su nam rekli da oni nemaju nadležnosti kada su u pitanju dozvole za iscrtavanje murala.

“Kada je reč o stambenim zgradama, neophodna je saglasnost stanara, odnosno stambene zajednice. Ukoliko je objekat ili zgrada pod zaštitom, potrebna je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture. U konkretnom slučaju se ne radi o zgradi, nego ogradi, bedemu koji pripada mostu, pa se ne primenjuju opšta pravila kao za zgrade. Za dodatne informacije uputila bih Vas na Sekretarijat za stambene i komunalne poslove grada Beograda”, navodi u pisanom odgovoru Nevenka Grozdanović, iz Službe za odnose sa javnošću Opštine Stari grad.

Dizanje tenzija na zidovima

Iako autori murala nisu potpisani, beogradski mediji su ranije pisali da je trobojku na Brankovom mostu oslikala navijačka grupa „Delije“.

Takođe, na Instagram profilu „Ultras Serbia“, na kome se objavljuju slike različitih navijačnih grupa, se redovno ažuriraju fotografije sa novim trobojkama, uz poruku da je u toku „akcija farbanja u nacionalne boje ulica, krajeva i gradova u znak podrške braći koja u Crnoj Gori vode borbu svakog dana“.

Sociolog Aleksej Kišjuhas kaže za RSE da kampanju oslikavanja trobojki vidi kao izraz bunta nacionalistički raspoloženog sloja društva, koji je s jedne strane ekonomski osiromašen, a s druge frustriran zbog izgubljenih ratova tokom devedesetih godina prošlog veka.

„U situaciji u kojoj su ljudi zanemareni i osiromašeni, jedino što vam preostaje jeste da farbate neke zidove u bojama nacionalne zastave i da na temelju toga doživite neka pozitivna osećanja pripadnosti nečem širem i većem nego što je to zaista slučaj“, objašnjava Kišjuhas.

Za Andrijanu Danilović ova akcija predstavlja demonstraciju moći, s ciljem da se taj način percepcije problema predstavi kao mnogo masovniji nego što jeste.

„Poenta i funkcija tih murala je da stvore neku vrstu tenzije, odnosno ’hajpa’ koji će tu temu činiti relevantnijom za svakodnevni život pojedinca u čijem prostoru nastaje, nego što ona objektivno jeste“, smatra Danilović.

Kako je počelo oslikavanje trobojki?

Kampanja oslikavanja trobojki počela je u januaru u Crnoj Gori, kao odgovor pristalica Srpske pravoslavne crkve (SPC) u toj zemlji na usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti krajem prošle godine.

Taj zakon je za SPC sporan zbog člana koji propisuje da verske zajednice moraju da dokažu vlasništvo nad crkvenom imovinom u Crnoj Gori koja se sagrađena ili je bila u državnoj svojini do 1918. godine. Ukoliko takvih dokaza nema, ta imovina će se smatrati državnom.

U SPC ne prihvataju objašnjenja iz vlasti gde podsećaju da će se Zakon primenjivati na sve verske zajednice u Crnoj Gori.

Usledile su protestne litije koje se organizuju u gradovima širom Crne Gore, a prelile su se i u Srbiju i delove Bosne i Hercegovine u kojoj živi srpsko stanovništvo. Na litijama u Srbiji su osim crkvenog sveštenstva učestvovali i pripadnici navijačkih grupa.

Srbija nije odstupila od velikosrpske politike

U beogradskim medijima se kampanja oslikavanja trobojki i zastava krstaša izveštava kao o novom vidu otpora crnogorskom režimu koji zakonom pokušava da oduzme crkvenu imovinu. Tako „Informer“, tabloid blizak vlasti, 30. januara donosi naslov: „Milo, gledaj kako deca brane veru prađedovsku! Trobojke preplavile Crnu Goru!”, a tabloid “Kurir” 8. februara donosi tekst pod naslovom – “Spektakl u Beranama! Ovako Vasojevići brane svetinje: Desetinama baklji osvetlili srpsku trobojku”.

Gotovo trideset godina od izbijanja ratova na prostoru bivše Jugoslavije, čini se da se Srbija nije mrdnula dalje od velikosrpske politike iz tog perioda, kaže Aleksej Kišjuhas.

On žilavost nacionalizma u Srbiji objašnjava upravo tom činjenicom da srpsko društvo nije nikada jasno raskrstilo sa nacionalističkom politikom koja ju je uvela u ratove devedesetih.

„Pošto se to nije dogodilo, imamo nove generacije mladih ljudi koje ’jašu’ na istoj vrsti priče kao pre tridesetak godina, dok društva u našem okruženju odlaze napred, razvijaju se i pre svega se posvećuju svom unutrašnjem razvoju, a ne razmatranjima problema pripadnika srpskog etniciteta u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Crnoj Gori“, zaključuje Kišjuhas.

Usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti zaoštrilo je i diplomatsku retoriku između Srbije i Crne Gore. Srpski šef diplomatije Ivica Dačić je 5. januara javno pozvao državljane Srbije crnogorskog porekla da se izjasne o aktuelnim dešavanjima u Crnoj Gori, natuknuvši da bi, u slučaju odgovora koji nije po volji zvaničnog Beograda, mogli izgubiti srpsko državljanstvo.

O ovoj temi oglasio se i ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar koji je početkom februara izjavio da u Srbiji na mnogo vodećih mesta ima Crnogoraca „koji ne znaju da pričaju srpski“, a na pitanje novinara TV O2 da li ih ima i u zdravstvu, Lončar je rekao – „gledam da ih nema“.

Tek nakon što ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „zamolio“ da se izvini, Lončar je rekao da mu je žao ako se neko osetio uvređen ili diskriminisan zbog njegove izjave.

Sam Vučić je 12. januara izjavio da želi da razgovara sa crnogorskim zvaničnicima, ali da, kako je naveo, neće sklapati dogovore na štetu srpskog naroda u toj zemlji.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.