Šabić: Vlast sprečava primenu zakona

Šabić sa funkcije koju je obavljao 14 godina odlazi uz brojna priznanja, ali ne da bi se povukao iz javnog života, već naprotiv, kako obećava, budno će pratiti poteze vlasti u oblasti poštovanja Ustava i zakona, dostupnosti informacija i zaštite podataka o ličnosti. Politike se, kaže, ne odriče, ali ne planira da osnuje ili se uključi u neku stranku, već se vraća advokaturi.

I poslednji radni dan mu je počeo dinamično, uz konsulatacije sa Peđom Blagojevićem, urednikom portala „Južne vesti“ iz Niša i njegovim zamenikom Acom Stankovim, povodom pritisaka policije na novinara „Južnih“ da oda izvor.

– Novinar „Južnih vesti“ juče je saslušavan u niškoj policiji, navodno po nalogu tužioca. Od njega je traženo da oda izvor koji mu je dao određene lične podatke nekih aktera o čijim „kombinacijama“ su „Južne vesti“ želele da pišu. Postupak, zaista, najblaže rečeno, teško shvatljiv. Naši zakoni snažno garantuju tajnost novinarskog izvora, novinar je dužan da oda izvor samo kada su u pitanju najteži oblici najtežih krivičnih dela. Pod konkretnim okolnostima interesovanje „nadležnih“ za izvor „Južnih vesti“ je potpuno neodrživo, zaključuje poverenik i tako je i savetovao urednike ovog portala. Šabić podseća da su „Južne vesti“, jedan od, možda čak i najmarkantniji slobodni medij van Beograda, koji se još jednom suočava se teško shvatljivim, bizarnim potezom vlasti, nakon konstantnih pritisaka poreskih vlasti i pokušaja da ih kazne po zakonima koji se na privatne medije ni ne odnose. Novinarima „Južnih“, kao i svim drugim medijima, garantovao je da će institucija Poverenika štititi njihova prava, kao i prava cele javnosti, i nakon Šabićevog odlaska.

Kako i nama kaže, poverenik za sobom ostavlja jak tim profesionalaca, koji znaju i stručno i predano rade svoj posao, i to će se nastaviti i nakon njegovog odlaska sa čela te institucije.

Od danas kancelarijom Poverenika rukovodi njegova zamenica Stanojla Mandić, dok Narodna skupština ne pokrene proces izbora novog Poverenika, što se ne sme odlagati, kako podseća Šabić, a na čemu insistira i civilni sektor. Šabić je i sa dosadašnjom zamenicom Stanojlom Mandić održao sastanak u vezi sa izradom mišljenja Poverenika o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

– A i razgovor i instrukcije su gotovo suvišni, Stanojla je moj „najstariji“ saradnik, zajedno smo na ovom poslu 13 i po godina. Mišljenje Poverenika o ovom zakonu biće naravno kritičko, veoma kritičko. I pored toga što smo uspeli da otklonimo neke od nedostataka, to nije dovoljno da bi tekst zaslužio bilo kakvu prolaznu ocenu. Ni prostor ni vreme ne dozvoljavaju da se bavim svim nedostacima. Podsetiću samo na dva. Jedan je ignorisanje odavno uočenog problema prinudnog izvršenja naloga Poverenika. Zakonom utvrđen mehanizam koji uz novčano kažnjavanje od strane Poverenika predviđa nedvosmislenu obavezu Vlade da prinudom obezbedi izvršenje, odavno funkcioniše vrlo problematično.

Poslednjih godina praktično ne funkcioniše uopšte i više nego očigledno da Vlada sistematski ignoriše svoju obavezu i tako praktično opstruira primenu zakona, ukazuje Šabić. Drugi nedostatak tog zakona o kome govori je ideja da se od dejstva zakona potpuno izuzmu državna preduzeća, društva kapitala.

– Otkad je pomenuta, s pravom je izazvala oštre reakcije javnosti, posebno one antikorupcijski nastrojene, ali na njoj se eto, uporno istrajava. Slabašni formalno-pravni argumenti predlagača deluju krajnje neubedljivo. Ovakve izmene ne mogu naići na odobravanje ni kod stranih konsultanata, jer su u suprotnosti sa trendovima koji u vezi sa transparentnošću dominiraju u EU, zaključuje Šabić, podsećajući da smo do sada imali Zakon o slobodnom pristupu informacijama zanimljiv po tome da je jedini srpski zakon, koji je ikada, po oceni međunarodnih eksperata bio proglašen za najbolji na svetu. A sada novi zakon pravi veliki korak unazad.

– Ali, po svemu sudeći, to našu Vladu zanima mnogo, mnogo manje nego, na primer, famozna „duing biznis lista“, primećuje Šabić.

Poslednjeg radnog dana stigao je i da održi kratak sastanak sa saradnicima iz Sektora za slobodan pristup informacijama na temu pripremanja zahteva prema Vladi Srbije da ona, u skladu sa svojom zakonskom obavezom, prinudom obezbedi izvršenje rešenja Poverenika.

– Na kraju završavam „oproštajno pismo“ premijerki, odnosno Vladi Srbije. Predmet, nedavno usvojeni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, za koji sam više puta rekao da je veoma, neshvatljivo loš. Ako on u ovom obliku bude primenjen od 21. avgusta, biće uzrok ugrožavanja i nepoštovanja prava i proizvoljnih odluka poverenika i drugih organa koje će zavisiti, ne od pravnih činjenica, već aktera. Polazeći od toga da je štetan po prava i interese građana, a samim tim posledično i neizbežno šteti i Vladi, sugerisao sam da se stavi van snage, a da se pripremi nov zakon, upozorava Šabić.

On podseća i da je zbog toga ponudio Model zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji sam Vladi „poklonio“ leta 2017. godine, koji je prošao široku javnu raspravu i dobio podršku struke, te da „ako zbog nečije sujete ili bilo kog drugo razloga“ Vlada ne želi da prihvati ovaj Model treba da pristupi izradi boljeg.

– Odlazeći sa funkcije, prestaje moja obaveza da štitim pravo na zaštitu podataka o ličnosti, ali Vlada ostaje odgovorna za politiku koja neminovno podrazumeva i obezbeđenje vladavine prava i zaštitu ljudskih prava. Ovo pismo je izraz mog iskrenog nastojanja da joj u izvršavanju te obaveze pomognem, naglašava Šabić.

Potpisom na pismo premijerki, okončan je radni dan.