Savet Evrope: U Srbiji u zatvorima i dalje više zatvorenika nego mesta 1Foto: FoNet/ Božidar Petrović

Zaključno sa 31. januarom 2020, u 51 kaznenoj ustanovi u 48 članica Saveta Evrope uključenih u izveštaj bilo je 1,52 miliona zatvorenika, pri čemu ih je najviše bilo u Rusiji, više od pola miliona, a sledi Turska sa gotovo 300.000.

U Srbiji je krajem januara 2020. bilo 11.077 zatvorenika u poređenju sa 10.871 godinu dana ranije, pokazao je izveštaj Saveta Evrope za period 2019-31. januar 2020.

Evropa je, gledano prema populaciji, imala 103 zatvorenika na 100.000 stanovnika a Srbija 160, znatno više od evropskog proseka, ali na nivou iz prethodnog izveštaja.

Najviše zatvorenika na 100.000 stanovnika zabeleženo je u posmatranoj godini u Turskoj – 357, a medju zemljama sa stopom iznad prosečne za Evropu su i Rusija, Gruzija, Litvanija, Poljska, Crna Gora i Albanija.

Istovremeno je najmanje zatvorenika na 100.000 stanovnika bilo na Islandu – 45, a medju zemljama sa stopom daleko ispod evropskog proseka su i Finska, Holandija, Norveška, BiH (Republika Srpska), Slovenija.

U godišnjem Izveštaju Saveta Evrope o stanju u evropskim zatvorima (SPACE) navodi se i da je u prethodnoj deceniji broj zatvorenih najviše porastao u Turskoj, za 115 odsto, dok je Gruzija zabeležila najveći pad, od gotovo 55 odsto.

Navodi se i da je u zatvorima u Srbiji zaposleno 4.207 ljudi ili jedan zatvorski službenik na 2,6 zatvorenika u odnosu na evropski prosek od 1,6 zatvorenika po službeniku.

Izveštaj je pokazao i da je u Evropi 2020. bilo 90 zatvorenika na 100 mesta u zatvorima, ali 14 zemalja ima više zatvorenika od raspoloživih mesta, uključujući Srbiju sa 107 kažnjenika na 100 mesta.

U prethodnom izveštaju Srbija je takodje bila među zemljama sa pretrpanim zatvorima sa 105,5 zatvorenika na 100 mesta.

Srbija, prema izveštaju, ima mali udeo žena u zatvorskoj populaciji, od nepunih pet procenata.

Prvi put su za izveštaj prikupljeni podaci o deci koja žive sa majkama u zatvorima i početkom 2020. ih je bilo 1.608 u 37 zatvora.

U većini zatvora deca ostaju sa majkama do treće godine a u Srbiji je to do dve godine. Zaključno sa januarom 2020, u zatvorima u Srbiji sa majkama je bilo sedmoro dece.

Izveštaj je pokazao i da u Srbiji prosečan zatvorenik ima 37,5 godina prema evropskom proseku od 36 godina.

Podaci pokazuju i da u proseku 15 odsto populacije evropskih zatvora čine stranci a u Srbiji je taj udeo znatno manji, tri procenta.

Gledano prema dužini zatvorske kazne, najduže su u proseku u Azerbejdžanu (32,9 meseci), Portugaliji (30), Rusiji (29), dok je u Srbiji prosek šest meseci.

Podaci pokazuju da je u Srbiji 16,5 odsto zatvorenika služilo kaznu manju od godinu dana, 26,6 odsto od godinu do tri, 23 odsto od tri do pet godina, 19 odsto od pet do deset godina.

U 2019. je, prema istraživanju, u evropskim kaznionicama bilo 29.209 osudjenih na doživotni zatvor.

Zatvorenici su u evropskim zatvorima najčešće zbog droge a na drugom mestu su krađe.

U zatvorima u Srbiji je 24,4 odsto osudjenih zbog droge, 25,4 odsto zbog kradje, 10,2 odsto zbog ubistva.

Kada je reč o mortalitetu u evropskim zatvorima, u proseku se beleži 27 smrti na 10.000 zatvorenika a stopa samoubistva je 5,2 na 10.000.

U Srbiji su u 2019. u kaznenim ustanovama zabeležena 63 smrtna slučaja, uključujući pet samoubistava. To znači stopu mortaliteta od 56,9 na 10.000 zatvorenika, ili dva puta više od evropskog proseka, dok je stopa samuobistva od 4,5 na 10.000 ispod proseka.

Registrovana su i 24 bekstva iz zatvora u Srbiji.

Navodi se i da su troškovi za zatvore u Evropi u posmatranoj godini porasli za pet odsto, na 27 milijardi evra za 42 zatvorske administracije koje su dostavile podatke, pri čemu su u Srbiji bili 101,67 miliona.

Prosečni troškovi po zatvoreniku na dnevnom nivou bili su 64,4 evra u Evropi, a u Srbiji više nego upola manji – 26,3 evra.

close
Savet Evrope: U Srbiji u zatvorima i dalje više zatvorenika nego mesta 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.