Foto: BC

To je bio jedan od odgovora na pitanja građana doktorke Gordane Tamburkovski iz Centra za promociju zdravlja u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, koja je bila gost Intervju na mreži na Fejsbuk stranici Danasa.

Ona je dodala da akcenat treba staviti na to da se smanji sedenje, naročito pred različitim vrstama ekranama, na ne više od dva sata dnevno.

„Roditelji, budite model svojoj deci. Iskoristite svaku priliku da im date savet, koliko je god moguće da budu zastupljeni zajednički obroci, hrana spremljena kod kuće umesto konzumiranja hrane sa kioska i iz pekara. Koliko god da je ovo teško organizovati zbog savremenog načina života, roditelji nemaju dovoljno vremena, ali je to važno zarad zdravlja dece i njihovog zdravlja“, rekla je doktorka.

Prema njenim rečima, gojaznost kod dece je u porastu. Između dva istraživanja zdravlja, kako je istakla, povećala se gojaznost za više od 40 odsto, tako da prema poslednjim dostupnim podacima imamo 14 odsto dece koja su gojazna i još 15 odsto koja su prekomerno uhranjena.

Tamburkovski je objasnila da se stanje uhranjenosti određuje na osnovu parametra koji se zove indeks telesne mase, koji predstavlja količnik između telesne težine izražene u kilogramima i telesne visine u metrima na kvadrat. Između 19 i 25 vrednost odgovara normalnoj uhranjenosti, od 25 do 29 kategorija prekomerno uhranjenih, odnosno predgojaznih, a preko 30 su gojazni. Kod dece se vrednosti ovog parametra porede u odnosu na standardne vrednosti za uzrast i pol.

„Treba uskladiti unos kalorija sa energetskom potrošnjom. Provedite vreme u fizičkoj aktivnosti najmanje 30 minuta dnevno, barem 10 minuta u kontinuitetu. Ako nemate mogućnosti ili niste zainteresovani da idete u teretane, fitnes centre ili slično, brzo hodanje, vožnja bicikla, rad u bašti, kućni poslovi sve su to korisne fizičke aktivnosti“, napomenula je gošća Intervjua na mreži.

Kako je dodala, pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnost i da svakodnevno budu zastupljene namirnice iz šest osnovnih grupa: voće, povrće, proizvodi od žita, izvori proteina, odnosno masti – meso, jaja, mahunarke, mleko i mlečni proizvodi, i najmanje ulja, po mogućstvu biljna.

Hleb svakako spada u namirnicu koja treba da bude svakodnevno zastupljena u ishrani, ali prednost treba dati hlebu i proizvodima od celog zrna. Ili bar da budu ravnomerno zastupljeni beli hleb i različite vrste integralnih žitarica. Pravilna ishrana ne znači nužno da treba izdvojiti velika finansijska sredstva. Na našem podneblju u ovom periodu godine dostupan je veliki izbor vrsta sezonskog voća i povrća koje čak manje koštaju nego slatka bezalkoholna pića, brza hrana, proizvodi koji sadrže dodati šećer, masti, so, a koje dovode do pojave gojaznosti“, napomenula je doktorka povodom komentara na Fejsbuku da su deca gojazna jer je hleb u Srbiji najjeftiniji i da mnogi imaju novca samo za hleb.

Tamburkovski je napomenula i da je problem je što su nezdravi proizvodi deci nekad dostupniji od onih proizvoda koja treba da konzumiraju, na primer u blizini školskih dvorišta najčešće srećemo pekare i prodavnice brze hrane.

„Ako želimo nešto da promenimo, nije dovoljno samo da povećamo znanje i informisanost dece već i da menjamo okruženje“, dodala je.

Tamburkovski je naglasila i da je početkom ove godine donet Nacionalni program za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih kojim je praktično usvojen čitav niz mera koji će se realizovati u različitim segmentima, počev od edukacije, kreiranja boljih uslova u okruženju, u smislu dostupnosti zdrave hrane i bolje informisanosti građana o sadržaju proizvoda koji se nude.

„Predviđeno je ograničenje reklamiranja proizvoda koji sadrže nezdrave masti i prevelike količine šećera i soli. Između ostalog i praćenje stanja uhranjenosti dece na adekvatan način kroz izveštavanje sa sistematskih pregleda praćenjem smernica SZO. Zbog obilja informacija kojima su izloženi i mladi i deca i roditelji nekada je teško pronaći onu pravu iz kredibilnog izvora, zato je Nacionalnim programom ustanovljeno da se odrede i nacionalne preporuke za ishranu dece i odraslih, a kada su deca u pitanju posebno će se raditi preporuke za ishranu dece u predškolskim ustanovama i školama“, ocenila je doktorka Tamburkovski.