Foto: Sloga

Da je tako, navedeno je u njihovom saopštenju, potvrđuju nepobitne činjenice da u Srbiji danas većina žena nema svoju ekonomsku nezavisnost, što je po njihovom mišljenju jedan od glavnih uzročnika izloženošću svih oblika zlostavljanja, od radnog, fizičkog, seksualnog, do porodičnog nasilja sa tragičnim posledicama.

Oni su istakli da ogromna većina žena radi na poslovima gde se primaju minimalne zarade, a najugroženije su zaposlene u takozvanoj “šrafciger industriji”, manuelnih poslova na lepljenju i sastavljanju kablova, industriji obuće i odeće. Većina žena i dalje ima zaradu i do 40 odsto manju od muškaraca, iako često rade isti posao.

„A kakve vrednosti država, odnosto aktuelna vlast neguje prema ženama, dovoljno je samo pomenuti mizeran iznos naknada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, ili kakav je odnos poslodavaca prema ženama koje žele da se ostvare kao majke“, navedeno je u saopštenju ovog sindikata.

Iako na mestu predsednika vlade od 2017. godine imamo ženu, naglasili su, očekivali su da će i njihova prava biti podignuta na veći i viši nivo, ali, kako su istakli, to izostaje.

„Umesto da bude pokretač nove energije i nova “heroina” na polju zastupanja ženskih prava, premijerka Ana Brnabić je očigledno samo u senci drugih koji umesto nje odlučuju“.

Oni su pitali kako objasniti slučaj laborantkinje Danke Savić iz Malog Zvornika, koja je zbog supruga sindikalca koji se borio za prava radnika kažnjena odmazdom tako što je sa mesta laboranta premeštena na mesto čistačice, a potom na težak fizički rad u kamenolomu da ručno prebacuje kamen, o čemu se ceo svet čudio.

Osvrnuli su se i na slučaj Marije Lukić iz Brusa koja je bila žrtva ucenjivanja i zlostavljanja, a koja i dalje trpi neviđene pritiske i pretnje.

Povezani tekstovi