„Vi ste srećan čovek, drago mi je što ste živi i što ste danas ovde“, rekao je predsedavajući sudija Robinson svedoku Alenu Gičeviću koji je tokom opsade Sarajeva ranjen dva puta – jednom gelerom granate u nogu i stomak, a drugi put snajperskim hicem u nogu. Taj snajperski incident dogodio se 3. marta 1995. godine i naveden je u dodatku optužnice protiv generala Dragomira Miloševića, optuženog za artiljerijski i snajperski teror nad Sarajevom od avgusta 1994. do novembra 1995. godine.
Svedok je pogođen dok se vozio tramvajem od Novog Sarajeva ka centru grada. Pucanj je, kaže, došao iz pravca Grbavice, najverovatnije iz zgrade „Metalka“ ili jednog od četiri nebodera sa kojih su pripadnici vojske bosanskih Srba često snajperski dejstvovali po sarajevskim civilima. Osim njega, u tramvaju je tada ranjen i 46-godišnji Azem Agović. Gičević tvrdi da je tramvaj pogođen sa dva ili tri metka, a odbrana je u unakrsnom ispitivanju pokušala da ospori taj deo njegovog iskaza. Braniteljica optuženog Miloševića je svedoku predočila policijski izveštaj u kojem se navodi da je tramvaj u kojem je bio Agović pogođen jednim metkom. Svedok je, međutim, ostao pri svojoj tvrdnji, navodeći da se on, a ne policajac koji je vršio uviđaj, nalazio na mestu nesreće, osporavajući izveštaj u kojem, između ostalog, nije tačno napisano ni ime vozača tramvaja, Slobodanke Livnjak, koja je o tom događaju svedočila pre dve sedmice.
Juče je svedočila još jedna žrtva snajperskog napada – Derviša Selmanović je pogođena u nogu 10. decembra 1994. godine u sarajevskom naselju Sedrenik, dok je skupljala drva za loženje. Po njenoj proceni, pogođena je sa Špicaste stijene koju je kontrolisala Vojska Republike Srpske.
Na početku jučerašnjeg zasedanja svoj iskaz je okončao Huso Palo, vozač tramvaja u kojem je 23. novembra 1994. snajperom ubijena jedna i ranjeno šest osoba, a pred sam kraj rasprave iskaz je otpočela svedokinja pod pseudonimom 118 koja je 27. februara 1995. vozila tramvaj u kojem je, takođe snajperskim hicima, ranjeno dvoje ljudi.