Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

List Pravda donosi naslov „Jedan nemoralan čovek u Oklahomi skočio na automobil predsednika g. Ruzvelta i pokušao da ga napadne“.

Naime, tokom predsednikove posete Oklahomi, neki pedesetogodišnjak pokušao je da skoči na papuču njegovog automobila.

Kako javlja agencija „Njujork Herald“, Ruzvelt je u ovu državu stigao s namerom da podupire liberalne kandidate u predizbornoj kampanji.

On je tog dana na železničkoj stanici svečano dočekan, a kada je povorka automobila rezervisanih za njega krenula, napadač je skočio.

„U blizini se našao jedan policijski detektiv koji je pojurio prema napadaču još u trenutku kad je ovaj pretrčavao prostor između trotoara i automobila. Na samoj papuči automobila detektiv je uspeo da uhvati napadača i njih dvojica počeli su da se guraju. Policajac je uspeo da savlada napadača“, piše Pravda.

Panika koja je momentalno nastala u masi dodatno je otežala posao policiji, a ona je zbog toga „morala da upotrebi vatrogasne šmrkove“. Nakon hapšenja i privođenja napadača, ispostavilo se da je on isti onaj koji je izveo pokušaj atentata na državnog sekretara Vudringa.

Kao i obično, vesti iz sveta dominiraju naslovnicom, a doza optimizma s kojom je Pravda predviđala ishod rata u Španiji jenjava.

Pokazalo se da englesko-italijaski sporazum, koji je ubrzo trebalo da stupi na snagu, neće moći da zaživi do leta 1939. U ovom trenutku, španski problem se nalazi u prelaznom periodu.

„To ne znači, međutim, da se situacija ne može posmatrati sa izvesnim optimizmom i pored toga što teškoće u španskom pitanju nisu otklonjene“, ocenjuje ovaj list.

U ovom broju dolazimo do još jednog zanimljivog saznanja, a to je da su prve književnice u svetu bile Poljakinje. One su opisane kao žene koje vole moderne igre, bave se sportom, izlaze po barovima i pozorištima i podsećaju na Amerikanke.

„Ona je mnogostrana, interesuje se za sve, pa i za nauku. Ona se podjednako takmiči sa muškarcem na književnom, kao i na sportskom polju“, piše u ovom članku.

Već u 18. veku Poljakinje su se okupljale u salonima u krugovima tadašnje elite i bavile se politikom, a to ih nije omelo da „ostanu i dobre supruge i majke“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke

A u listu Vreme saznajemo da je tadašnji vođa Rajha i državni sekretar Hitler otvorio Veliku nemačku izložbu slikarstva i vajarstva u Minhenu. Ovom događaju prisustvovali su, kako piše ovaj list, mnogi istaknuti političari i umetnici.

Cela jedna strana novina izdvojena je za izveštaj sa proslave dvadesetogodišnjice Jugoslavije u Sv. Trojici, kod Maribora, sa sve naslovom „Naša odanost Kralju i našoj zajedničkoj domovini nije ni za trenutak popustila, a naš odnos prema Kraljevskom Domu bio je uvek najiskreniji i najsrdačniji“.

Povodom ove, prve u nizu proslave dvadesetogodišnjice, bilo je okupljeno 120.000 ljudi, uprkos kiši koja je neprestano padala. Glavnu reč imao je ministar Korošec, a njegov govor Vreme prenosi u celosti. On se osvrnuo na istoriju slovenske zemlje, koja je do skoro „bila u opasnosti da bude oteta od domovine“.

„I tek onda otkad je pre 20 godina pripala ova zemlja u sastav naše države, otkad Beli orao Karađorđevića bdi nad ovom zemljom i čuva je, nema opasnosti za nas… Mi sa ovom zemljom ostajemo sa svojom braćom Slovencima. Mi ostajemo sa svojom majkom Jugoslavijom“, bile su reči ovog ministra.

Prelistamo li ovaj broj Vremena do kraja, nailazimo na niz zanimljivosti. Među njima je i izjava jednog odgajivača ruža iz Oksforda da će onaj ko uspe da odgaji plavu ružu „dobiti ogromno bogatstvo“. Prema njegovim rečima, dobri odgajivači ruža ne mogu da proizvedu samo dve boje: plavu i crnu.

„Ja nisam siguran da li bi crna ruža uopšte naišla na veliki uspeh. Cvet bi bio odveć mračan i tužan. Ali, lepa plava boja donela bi hiljade i hiljade funti sterlinga onome ko uspe da je proizvede“, objašnjava on.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.