Srbija će morati da se suoči sa svojom politikom iz 90-ih ako želi u EU

Pre svega, u celini ignorišu istorijski kontekst procesa, koji su bili uzrok za raspad Jugoslavije i za tragedije do kojih su doveli – ističe za Danas Milan Kučan, bivši predsednik Slovenije, protiv koga je advokat Dušan Bratić nedavno podneo krivičnu prijavu zbog navodnih ratnih zločina počinjenih tokom rata u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici 1991. godine.

Kučan naglašava da je njegov komentar u vezi sa krivičnom prijavom suvišan jer veruje da će „srpsko društvo i politika sami smoći objektivno suočenje sa politikom Srbije tokom devedesetih godina, koja je prouzrokovala otpor praktički kod svih naroda nekadašnje zajedničke države“.

– To je bila retrogradna politika, koja je za dugi niz godina zaustavila razvoj, pre svega, Srbije, pa i drugih republika. Uveren sam, da će do samorefleksije tog perioda i do celovite ocene tadašnje politike i njenih posledica morati doći ako Srbija ozbiljno želi iskoračiti na put u Evropsku uniju.

Optuživanje drugih je, očito, bežanje pred vlastitom odgovornošću. Što se tiče moje odgovornosti, o njoj će objektivno suditi istorija – ukazuje Milan Kučan za naš list. Bio je predsednik Slovenije od 1990. do 2002. godine.

Podsetimo, krivičnu prijavu protiv Kučana podneo je srpskom Tužilaštvu za ratne zločine advokat Dušan Bratić, a istom su obuhvaćeni i Janez Slapar, koji je u to vreme bio načelnik štaba Teritorijalne odbrane (TO) Slovenije, nekadašnji komandant TO Južnoprimorske pokrajine Slovenije Franc Anderlič, kao i još tri osobe. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je saopštilo da će u skladu sa odredbama Zakona o krivičnom postupku „preduzeti sve neophodne radnje u cilju postupanja po ovoj krivičnoj prijavi“.

U prijavi se navodi da su Kučan, Slapar, Anderlič i ostali kršili pravila Ženevske konvencije za vreme oružanih sukoba koji su na teritoriji Slovenije trajali od 27. juna do 7. jula 1991. godine. Sukob je izbio između Jugoslovenke narodne armije (JNA) i Teritorijalne odbrane Slovenije. Advokat Bratić je u prijavi naveo da je Kučan bio predsednik Slovenije i da je imao efektivnu komandnu vlast nad svim oružanim formacijama, pa kao takav, kako je kazao, ulazi u red glavnih zločinaca za razbijanje Jugoslavije.

– Kučan, ne samo da nije preduzeo ništa da kazni izvršioce, već je podsticao na izvršenja dela ratnih zločina, pa su do 8. jula 1991. izvršeni brojni ratni zločini nad civilima, među kojima su žene i deca pripadnika JNA, ranjenici, sanitetsko osoblje, zarobljenici, vojnici koji su položili oružje – naveo je Bratić.

Kučan je na sednici Predsedništva SR Slovenije pročitao Dekret o otpočinjanju oružane akcije protiv SFRJ i naredio da se koristi teška artiljerija u napadima na jedinice JNA. On se obratio građanima Slovenije sa zahtevom da odbiju saradnju sa JNA i njihovim porodicama, uključujući i ukazivanje medicinske pomoći. U nasilju koje je potom usledilo ubijeno je 44 pripadnika JNA, tvrdi podnosilac prijave, advokat Bratić.

On je u izjavi za Danas naveo slučaj u mestu Škofje, gde su 28. juna 1991. godine „streljana tri pripadnika JNA, jedan Srbin, Albanac i Slovenac“.

Inače, bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević smatra da će Tužilaštvo brzo proveriti navode iz krivične prijave protiv Kučana. Vukčević je nedavno rekao za Danas da nikakav krivična prijava protiv nekadašnjeg slovenačkog predsednika nije stigla u Tužilaštvo dok je on bio na njegovom čelu.

Kučan na svedočenju Miloševiću

Milan Kučan svedočio je na suđenju Slobodanu Miloševiću 2003. u Hagu o događajima koji su vezani za raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Kučan je svedočio o brojnim izjavama koje je Milošević dao u tom periodu koje su ukazivale na njegovu težnju za stvaranjem Velike Srbije već 1989. godine. Na sastanku Centralnog komiteta Saveza komunista održanom 30. januara 1989., kako je Kučan potvrdio, Milošević je na mogućnost stvaranja konfederacije republika bivše Jugoslavije rekao sledeće: „Moram da kažem da ako bi Jugoslavija bila zamišljena kao zajednica u kojoj je Srbija podeljena na tri dela i na kolenima, onda bi Srbija bila protiv takve zajednice, protiv takve Jugoslavije“.

Kučan je svedočio i o nekoliko Miloševićevih izjava u kojima je on naznačio koliko daleko je bio spreman da ide kako bi ostvario svoje ciljeve. Na istom sastanku Centralnog komiteta, Milošević je rekao: „Stvari koje ne mogu da se promene institucionalno, a moraju da se promene zato što se ljudima ne sviđaju ili su trajale predugo, biće promenjene vaninstitucionalno.“ Šest meseci kasnije, na dan obeležavanja 600-godišnjice bitke na Kosovu, 28. juna 1989, Milošević je izjavio da je srpski narod protiv započinjanja bitki, da to još nisu oružane bitke, ali da se ta mogućnost ne može isključiti.

Kako je Kučan shvatio to izjavu, „može da se predvidi da će da dođe do oružanih bitaka i da će promene da se dogode bez obzira na sredstva kojima se to bude ostvarilo“. Godinu dana kasnije, 25. juna 1990, tokom govora pred Skupštinom Srbije o budućnosti republike, Milošević je rekao da će njene granice da ostanu „otvoreno političko pitanje“.

Preuzeto sa icty.org