Srbija je i dalje zemlja sa najviše izbeglih i raseljenih u Evropi. Kada saberemo raseljene i izbegle uključujući i one koji su se integrisali, u Srbiji te populacije ima oko 500.000 odnosno, sedam odsto ukupnog stanovništva, rekao je juče komesar za izbeglice Dragiša Dabetić, na konferenciji prilikom sumiranja rezultata projekata „Podrška raseljenima u Srbiji u procesu repatrijacije i integracije na Kosovo, u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu“.
Dabetić kaže da interno raseljenih sa Kosova ima oko 200 hiljada i da se do realnog povratka u tu pokrajinu može doći samo ako se obezbedi potpuna bezbednost i pristup svim pravima. Po njegovim rečima, na Kosovo se do sada stvarno vratilo oko tri hiljade ljudi što odgovara broju onih koji su otišli i tamo ostali. S druge strane, on kaže da je u Bosnu i Hercegovinu povratak u najvećoj meri završen i da je ostvareno 98 odsto imovinskog prava, dok povratak u Hrvatsku i dalje predstavlja problem.

Od vađenja dokumenata do informacija o zavičaju

Projekti koje je finansirala EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju omogućili su da više od pet hiljada izbeglica koji još žive u Srbiji, otkloni prepreke za nabavljanje dokumenata i stanarskih prava, da imaju pomoć u zastupanju pred sudovima i da lakše posete Hrvatsku. Kroz ove projekte je za preko 20 hiljada interno raseljenih sa Kosova koji žive u Srbiji omogućen bolji pristup informacijama o stanju u njihovim mestima, kao i o mogućnostima za povratak.

Podaci koji dolaze iz Hrvatske, a koje je potvrdio predsednik Demokratskog foruma Miodrag Linta, govore da se u tu zemlju vratilo oko 120 hiljada izbeglica, ali da je stvaran broj onih koji su se zaista vratili u Hrvatsku mnogo manji. Njih je po podacima iz Srbije, zapravo 69 hiljada. Najveći broj onih koji se nisu vratili ima problem, pre svega u ostvarivanju stanarskih prava.
Šef predsedništva Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija u Srbiji Lenart Kocalainen rekao je da su rezultati tri projekta koje je realizovao Danski savet za izbeglice zajedno sa partnerskim organizacijama, Komesarijatom za izbeglice i Koordinacionim centrom za Kosovo skromni ali da će oni pratiti povratak izbeglica. Takođe, on je kazao da budući status Kosova, kakav god bio, neće uticati na povratak raseljenih u tu pokrajinu.