Naučnica Magdalena Đorđević sa Instituta za fiziku u Beogradu načinila je istorijski uspeh, osvojivši prestižni evropski grant u vrednosti od oko 1,4 miliona evra za istraživanja kvark-gluonske plazme.
Reč je o najznačajnijoj podršci koju je jedan istraživač sa Zapadnog Balkana u oblasti prirodnih nauka ikada dobio od Evrope i to za izučavanje fundamentalnih osobina materije.
O kakvom istraživanju je reč?
– Kvark-gluonska plazma (KGP) je stanje materije koje nastaje na ekstremno visokim temperaturama i pritiscima, kada kvarkovi i gluoni, koji su inače u jezgru zarobljeni izuzetno jakim interakcijama, postaju slobodni. Smatra se da su ovako visoke gustine energije, odnosno kvark-gluonska plazma, postojale u ranom univerzumu. Danas se kvark-gluonska plazma stvara u moćnim sudaračima čestica, pri čemu se milijarde evra ulažu da bi se na njima prikupili eksperimentalni podaci. Dva ovakva velika sudarača na kojima se vrše eksperimenti iz kvark-gluonske plazme su RHIC u Brukhejven nacionalnoj laboratoriji u SAD, i LHC u CERN-u kod Ženeve, pri čemu je sudarač kod Ženeve trenutno najnapredniji. Naš tim će razviti teorijske i numeričke modele koji će omogućiti da se iz tih podataka odrede osobine KGP-a, odnosno omogućiće da se mnogo optimalnije iskoriste milijarde evra koje su uložene na prikupljanje eksperimentalnih podataka u ovim sudaračima.
Ovo je drugi grant Evropskog istraživačkog saveta (ERC) koji stiže u Srbiju. ERC grantovi su dostupni srpskim istraživačima jer je Srbija članica evropskog okvirnog programa za finansiranje nauke – Horizont 2020. Čuli smo da ovi grantovi nagrađuju isključivo izvrsnost, pre svega ideje koje potencijalno mogu da promene tok svetske nauke. U kakvoj ste se konkurenciji nadmetali?
– Kroz ERC grantove EU finansira najbolje naučne projekte i najbolje istraživače u širem evropskom prostoru, dakle ne samo u zemljama EU, već i, na primer, u Švajcarskoj, Norveškoj, Izraelu. U konkurenciji su bili najbolji naučnici i projekti iz više od 44 zemalja, uključujući Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku… Takođe, mogli su da se prijave i istraživači iz bilo koje zemlje sveta (SAD i Kanade), pod uslovom da će istraživanje raditi u nekoj od evropskih zemalja, tako da je konkurencija bila veoma jaka. Interesantno je da je u takvoj konkurenciji ovaj grant bio drugoplasirani u svojoj široj oblasti istraživanja, što ukazuje da naša država ima potencijal za vrhunske naučne rezultate.
Šta će biti krajnji rezultat Vašeg istraživanja i kakve će efekte imati za nauku i privredu u Srbiji? Na šta će biti iskorišćen novac koji je dobijen?
– Ovaj projekat, kao i istraživanje kvark-gluonske plazme uopšte, omogućiće da se razumeju osobine i poreklo materije u njenom najelementarnijem obliku. Projekat nema direktne primene u privredi, ali je njegova osnovna korist da smo u zemlju doneli 1,35 miliona evra bespovratnih sredstava Evropske unije. Dobar deo tog novca će biti iskorišćen da se zaposle naši naučnici, posebno mlade kolege, koje bi, u odsustvu ovog projekta i uslova koje nudi, verovatno otišli iz zemlje. Deo fondova će biti iskorišćen da bi se kupila oprema, odnosno u našem slučaju kompjuteri visokih performansi, koji su neophodni za proračune. Novac će nam omogućiti i putovanja na naučne skupove i saradnju sa drugim naučnicima, što je važno kako za projekat, tako i da bi se promovisala srpska nauka. Značajan deo sredstava će biti uložen na dalji razvoj infrastrukture na Institutu za fiziku, gde će projekat biti izvršen.
Gde je danas srpska nauka i koliko smo konkurentni na evropskom i svetskom nivou?
– Naša država ima veliki broj talentovanih mladih ljudi i potencijal za vrhunske naučne rezultate. Nažalost, činjenično stanje je da nauka neuporedivo bolje funkcioniše u naprednim državama, a da su u Srbiji uslovi za rad u nauci mnogo teži nego u inostranstvu i da se u nauku malo ulaze. Nadam se da ovaj uspeh pokazuje da se uz velik trud rezultati mogu ostvariti i u uslovima koji nisu optimalni. Ovo je posebno važno kao ohrabrenje za naučnike u našoj zemlji, koji često rade u teškim uslovima. Nadam se da će ovo ohrabriti i mnoge druge istraživače da ostanu u svojoj zemlji i da se prijave za slične projekte. Takođe, nadam se da će ostvareni uspeh biti podstrek našoj državi za veća ulaganja u nauku.
Doktorirala na Kolumbija univerzitetuMagdalena Đorđević je diplomirala na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Nakon toga odlazi u Ameriku gde doktorira na Kolumbija univerzitetu u NJujorku, a svoja istraživanja u oblasti nuklearne fizike nastavlja u Ohaju. Uprkos brojnim priznanjima i uspešnoj karijeri u Americi, odaziva se pozivu Instituta za fiziku i pre šest godina se vraća u Srbiju, zajedno sa suprugom koji je takođe izuzetno uspešan fizičar, ali u oblasti biofizike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
